Београђани 5.јун 2022, Светски дан заштите животне средине, дочекују као жртве најгоре и најнеодговорније власти у историји Србије.
Према подацима Светске здравствене организације, преко 5000 Београђана годишње умре од последица загађеног ваздуха. Они у ТЕНТУ ложе блато, искључују филтере и зарад сигурних гласова допуштају паљење секундарних сировина.
Од Шварвалда до Црног мора, Дунав је најпрљавији у Београду јер је наш главни град једина престоница Европе која нема фабрику за пречишћавање отпадних вода. Канализација се на преко 230 места директно улива у водотокове, а готово половина града чак ни нема канализацију већ септичке јаме које угрожавају подземне воде и које се празне поново у Саву и Дунав. За то време ова однарођена власт од избора до избора обећава канализацију, док у фиокама, од рушења чува нелегално изграђене викендице и постављене сплавове својих високих функционера на Савском насипу.
И док је удео зеленила у Бечу достигао 53%, у Београду је демократска власт 2010. године, забринута због изузетно ниског процента зеленила од свега 17,7% донела стратегију пошумљавања са циљем да у наредној деценији наш град достигне европски стандард од око 25% зелених површина. Нажалост, од доласка црно-црвене коалиције, у Београду, удео зелених површина не да није повећан већ данас износи свега 12,5% јер је lošoj vlasti на првом месту финансијско благостање њихових тајкуна, док ће се о интересима грађана, пошто се они намире, бринути неко други.
Неконтролисана изградња стамбено-пословних објеката оставља катастрофалне последице по животну средину. Приликом пројектовања нових зграда се не води рачуна о струјању ваздуха и осунчаности, а све чешће коришћење подземних вода за грејање огромних објеката путем топлотних пумпи уништава ове драгоцене ресурсе.
Сведоци смо да готово сваки инвеститор, чак и пре добијања било каквих дозвола, прво уништи зеленило. Тако смо на Врачару добили и прву улицу без и једног дрвета. Ова појава негативно утиче на животну средину на безброј начина. Нестају аутохтоне врсте птица и инсеката, стварају се урбана топлотна острва на којима је температура око три степена виша, ваздух је загађенији, а читави делови града су изложенији поплавама јер нема растиња које у својим коренским системима задржава воду и даје чврстину насипима.
Обим неконтролисана градње утиче и на стварање стотина дивљих депонија на којима се одлаже грађевински и други отпад опасан по околину и здравље грађана. Београд је такође једини главни град у Европи који нема санитарну депонију већ сметлиште у Винчи. Ово значи да не постоји контрола продора одложеног смећа у тло, као и да постоји знатан ризик од пожара услед паљења метана. Прошле године су Београђани због пожара у Винчи били недељама изложени отровним продуктима сагоревања са несагледивим дугорочним последицама по здравље.
Демократска странка сматра да је степен угрожености животне средине драматичан и да је после деценије neограничене власти јасно да власт упркос бескрајним обећањима, уопште не планира да ове проблеме реши будући да је њихов главни генератор и да је заштита животне средине директно супротстављена личним интересима појединаца из власти. Зато поручујемо грађанима да је, упркос напредњачкој мантри, сваки атак на животну средину од баре Рева до Савских блокова, од Кошутњака до Земунског кеја и Савског насипа политичко питање и да ће бити решено тек променом власти. До тада морамо чувати нашу животну средину од насртаја овог режима.
Весна Петковић