У свом настанку Нови Београд је назван град сунца. Замишљен и већим делом изведен као потпуна урбана целина грађен је по принципу блока (400*400 метара) са потребама будућих житеља на првом месту. Административно, општина Нови Београд се развила из месне заједнице ,,Ново Насеље-Бежанија“, тако да Бежанија има посебно место у историји Новог Београда.
Војвођанска улица на Новом Београду представља тачку додира у којој се сусрећу бруталистички бетонски горостаси са традиционалним сремачким кућама. Она стару Бежанију чини просторном културно-историјском целином.
Уместо да данас разговарамо о уређењу једне такво специфичне целине, ми указујемо на могућност њеног нестанка !?
Уместо разговора о свеобухватном подизању квалитета живота грађана Бежаније и читавог Новог Београда, ми разговарамо о преживљавању?
Уместо приче о добробити спајања Новог Београда са заобилазницом око Београда, ми саосећамо у страху грађана Бежаније за сопствену имовину и личну безбедност?
Наиме, према информацијама које смо добили од становника старе Бежаније, садашња власт жели да овај део Новог Београда, потпуно неосновано, подведе под Lex Specialis који се односи на обилазницу око Београда и да на тај начин имовину отму од власника и поделе је њиховим тајкунима.
Истовремено, ,,сумњиви инвеститори“ обилазе грађане који не желе да продају своју дедовину и врше притисак на њих. Према наводима становника Бежаније, примењује се тако добро по злу познат рецепт „окруживања“. У самој Војвођанској улици постоји више запуштених кућа са упитном власничком структуром, а добро информисани грађани тврде да су неке од њих већ у власништву ,,инвеститора“. Ти објекти су данас намерно изложени пропадању које обично иде до тачке када ове куће постају ругло и проблем, а онда преко ноћи бивају срушене да би на њиховом месту никла нова зграда под образложењем да је тако решен проблем руине. Убрзо након тога живот људи у приземним кућама опасаним зградама постаје нефункционалан, што приморава власнике истих да их уступе као грађевинске парцеле за нове вишеспратнице које ће трајно изменити не само изглед Бежаније, него ће драматично смањити и квалитет живота Новобеограђана.
Да је овакав сценарио веома известан потврђују и дешавања из блока 37, Савских блокова, Јурија Гагарина, блока 8а али и најскорија дешавања на Бежанијској коси.
Франкенштајнизација овог краја Новог Београда почела је пре неколико година када је издата дозвола за изградњу нове, такозване Матијевићеве зграде, која има двоструко више спратова од свих објеката са те стране улице и чија се изградња сматра почетком краја старе Бежаније какву знамо. Поред нарушавања амбијенталне целине, оно шта највише брине становнике и старе Бежаније и Новог Београда јесте немогућност пристојног живота на Новом Београду. Наша општина је од потпуно уоквирене целине грађене по мери човека, дошла у пред-колапсну фазу услед насилног урбанизма. Само у овом тренутку на Новом Београду се гради више од два милиона квадратних метара стамбено-пословног простора, а ни један инфраструктурни пројекат. Инфраструктура Новог Београда је на издисају јер пуних 10 година у њу није уложено практично ништа. Зато смо данас сведоци огромним саобраћајним гужвама, хроничном недостатку паркинга, нефункционалном јавном превозу, све чешћем искакању трафо станица услед преоптерећења, учесталим кваровима на водоводној мрежи, лошем грејању, а о стању канализационе мреже најбоље говори чињеница да Нови Београд буквално плива после сваке иоле јаче кише.
Овакво стање није могуће решити преко ноћи. Зато Демократска странка предлаже моментално увођење морaторијума на издавање грађевинских дозвола, док се не изгради инфраструктура која ће поново Нови Београд учинити функционалним местом за живот. Тек након изградње инфраструктуре могу се отворити јавне расправе о наставку планске градње Новог Београда. Паралелно са развојем инфраструктуре мора се приступити заштити културног наслеђа јер је његово уништавање неповратно. Ови кораци се морају спроводити уз најшире учешће житеља Новог Београда али и стручне јавности јер је то једини начин да Нови Београд поново постане насеље сунца изграђено по мери човека, а не административна целина на којој узурпатори државе спроводе хајдучију зарад интереса инвеститора, што он дефинитивно данас јесте.
Решење проблема на Новом Београду лежи у одговору на питање: Зашто Нови Београд више није функционално место за живот по мери човека?
Владимир Поповић