Други део текста Зорана Алимпића. Први део можете прочитати овде.
Члан 4. Закона о локалним изборима има наслов „Слобода гласања“. У том члану пише:
„Бирач је слободан да одлучи хоће ли гласати и како ће гласати. Нико нема право да спречава или приморава бирача да гласа, да га позива на одговорност због тога што је гласао или што није гласао и да од њега тражи да се изјасни за кога је гласао или зашто није гласао.“
Нигде, међутим, даље у Закону не пише шта се догађа ако се утврди кршење овог правила? Могу ли чланови бирачких одбора, посматрачи на изборима или грађани којима се право да слободно одлучују да ли ће изаћи на изборе или како ће гласати крши, поднети органима за спровођење избора, односно изборним комисијама приговоре у вези тога и да ли би ти приговори имали икакав утицај на коначне изборне резултате?
Тренутно стање је такво да се овај члан закона масовно кршио на великом броју изборних места, да је уложен велики број приговора који се односе на угрожавање слободе гласања али да се сви ти приговори одбијају и да никаквих последица нема ни по странку која организовано крши права грађана нити за особе које у томе учествују.
Једини ефекат који један дати приговор на гласање на бирачком месту може имати уколико буде усвојен је понављање гласања на одређеном бирачком месту.
Законом о локалним изборима одређено је из којих се разлога избори могу поновити.
У члану 58. пише:
„Гласање на бирачком месту се понавља ако је констатовано да се на том бирачком месту не могу утврдити резултати гласања или ако је гласање на том бирачком месту поништено.“
Разлози због којих гласање на одређеном бирачком месту може бити поништено дефинисани су у члану 56.:
„Изборна комисија по службеној дужности доноси решење којим поништава гласање на бирачком месту ако утврди:
1) да је број гласачких листића у гласачкој кутији већи од броја бирача који су изашли на изборе;
2) да је бирачки одбор омогућио да гласа лице које није уписано у извод из бирачког списка;
3) да у гласачкој кутији нема контролног листа, односно да контролни лист није попуњен или да га није потписао први бирач и бар један члан бирачког одбора;
4) да је збир броја неупотребљених гласачких листића и броја гласачких листића у гласачкој кутији већи од броја гласачких листића које је примио бирачки одбор.“
Тачке 1, 2 и 4 заправо значе да је у кутији пронађен вишак листића. Тачка 3 да у кутији није пронађен исправан контролни листић.
Читањем великог броја приговора на гласање на бирачком месту који су упућени Градској изборној комисији Београда након избора 3. априла 2022. може се сазнати да су на великом броју бирачких места примећене активности које указују на кршење права дела бирача на слободно гласање.
Својим тумачењем закона о локалним изборима и члана 56, Градска изборна комисија Београда је, након избора 3. априла 2022. већином гласова чланова ГИК одбила све приговоре који су јој упућени, без обзира на то шта је у њима писало и на какве су све неправилности, односно повреде права слободе гласања грађана указивали. Поништена су само она места на којима је било вишка листића или мањка контролног листића. Све остало, сматрало се небитним, односно сматрало се чињеницама које немају утицај на резултате гласања на бирачком месту. Оваквом праксом изборних органа, гласови добијени кршењем закона и кршењем права грађана на слободно гласање сматрају се исправним и легитимним. Никаква накнадна истрага нити поступци по питању догађаја који су наведени у приговорима нису спровођени. Чак и у случају да је истрага о притисцима на бираче и подмићивање бирача спроведена и да су конкретни кривци пронађени и кажњени, то према садашњим правилима не би утицало на изборне резултате, гласови добијени на незаконит начин остали би листи, односно странци која их је на незаконит начин прибавила. Ово правило мора да се мења.
* * *
Према одредбама закона о локалним изборима једини правни лек који се може уложити након избора на бирачком месту, а који би могао утицати на резултат избора је Приговор на гласање на бирачком месту, (Члан 57.).
У том члану пише:
„Подносилац проглашене изборне листе има право да у року од 72 часа од затварања бирачког места поднесе приговор на гласање на бирачком месту због неправилности током спровођења гласања.
Бирач може у року од 72 часа од затварања бирачког места поднети приговор на гласање на бирачком месту на којем је уписан у извод из бирачког списка ако га је бирачки одбор неосновано спречио да гласа или ако му је на бирачком месту повређено право на слободно и тајно гласање.
О приговору на гласање на бирачком месту одлучује изборна комисија, која је дужна да у року од 72 часа од пријема приговора доносе решење по том приговору и објави га на веб презентацији.“
Последњи став звучи као да је изборна комисија дужна да донесе решење у року од 72 сата од пријема приговора. Показало се на изборима 3. априла 2022. да реч „дужна“ у овом случају изгледа значи „није дужна“. Београдска градска изборна комисија није одговорила ни на један поднети приговор у року од 72 сата од пријема. На све је одговорила касније, вишеструко пробијајући овај законски рок. Управни суд је на жалбе подносиоца приговора одговорио негативно, односно рок је изгледа у овом члану само украс. У реалности не постоји.
Требало би дефинисати у закону шта се догађа када се рок пробије, или избрисати непотребан став који учеснике избора доводи у заблуду да имају већа права него што их реално имају, и да у овом случају заиста постоји некакав рок који је ГИК дужна да поштује.
Осим прибављања гласова путем кривичних дела попут уцењивања и подмићивања бирача постоје и индиције да су на београдским изборима из априла 2022. коришћени и неки други методи изборних крађа, односно кривичних дела из петнаестог поглавља кривичног законика.
Примећен је велики број позива на гласање који су стизали неким бирачима на адресе на којима они не станују, где немају реално пребивалиште и где их станари и комшије не познају нити су их никада видели. Ти и такви бирачи су имали право да гласају на тим адресама и вероватно су га искористили али није решена мистерија где ти људи заиста станују и да ли су гласали само једном?
Примећена је још једна аномалија. ГИК је утврдио да је број бирача на градским изборима у Београду 1.600.463. Са друге стране, Републичка изборна комисија утврдила је да у Београду има свега 1.594.243 бирача који имају право гласа на републичким изборима. Ово чини разлику од 6.220 бирача који имају право гласа на градским а немају на републичким изборима. Ово би, према прописима који важе у Србији требало да је немогуће. Бирач који има пребивалиште у Београду, односно право гласа на градским изборима, не може гласати на републичким изборима на неком другом месту. А не може му ни бити одузето само бирачко право на републичком а не и на локалном нивоу. Тешко је схватити и потпуно разумети ове аномалије и на који начин је до њих дошло, као и како оне утичу на коначни резултат. Али, ово могу бити индиције које би надлежни органи требало да истраже и разјасне јер може бити у питању кривично дело састављања нетачних бирачких спискова које је кажњиво по члану 158. КЗ.
Још једна необична појава примећена је на овим изборима. Чак 9.693 гласачка листића за градске изборе које су бирачи добили нису убачени у кутије, односно нестали су. Ово је неколико пута већи проценат овако неискоришћених листића од уобичајеног. Било би добро истражити шта ово тачно значи и на шта указује, као и где је нестало толико гласачких листића?
Треба и овде поново напоменути да је чланом 162. КЗ предвиђено да „Ко уништи, оштети, одузме или прикрије гласачки листић или неки други документ о гласању на изборима или на референдуму, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.“ Овде се очигледно ради о одузимању и прикривању листића а могуће и о њиховом оштећењу или уништењу. Чудно је да, и поред јасне одредбе кривичног законика нема никакве истраге о томе.
Исправљање грешака у записницима од стране Градске изборне комисије такође може представљати начин за „штеловање“ изборних резултата. Члановима 49. и 50. Закона о локалним изборима предвиђено је поступање градске или општинске изборне комисије у случају да су у записнику са бирачког места који су потписали чланови бирачког одбора констатоване лаке и тешке логичко – рачунске грешке и омашке. Такве грешке су нешто што се на сваким изборима догађа. Изборним законима предвиђено је да изборна комисија, на основу Извештаја о о контроли записника (који се добија од статистичара који податке из записника уносе у посебан софтвер који је израдио Завод за статистику) доноси решење о исправљању записника. Ово би требало радити веома опрезно и најбоље уз увид у изборни материјал и поновно пребројавање.
У пракси није испало тако. Решења о исправљању грешака ГИК је усвојио без достављања члановима ГИК извештаја о контроли записника и без поновног бројања. Бројке у записницима мењане су у многим случајевима на брзину и на памет, надгласавањем већином гласова јер владајуће странке увек имају већину гласова у изборним комисијама. (То се пажљиво планира и по потреби се фабрикују лажне изборне листе да би већина и изборним комисијама увек била обезбеђена).
У случају београдских избора од 3. априла 2022. око 130 записника исправљено је на једној седници, без одговарајућег увида. Онако како је предложено, тако је и усвајано. Ово је узроковало много грешака (чак и по неколико стотина гласова који су „грешком“ на појединим БМ приписивани владајућим странкама) тако да су нека Решења о исправљању грешака исправљана накнадно доношењем Решења о исправљању решења о исправљању грешака. Непознато је колико је гласова овим исправљањима приписано различито од реалног броја гласова које су бирачи дали појединим изборним листама. Ову процедуру би обавезно требало боље уредити, прецизирати и дефинисати приликом наредних измена изборних закона и поправљања изборних услова.
Најбоље решење за исправљање грешака које је приликом бројања начинио бирачки одбор било би поновно бројање гласачких листића који се након бројања на бирачком месту и провере у седишту општине стављају у врећу која се затвара „сигурном“ пластичном затворницом а затим се вреће транспортују под полицијском пратњом до седишта ГИК које се налази у згради Градске управе града Београда где остају данима, до окончања свих рокова за приговоре и жалбе и понављања избора на појединим бирачким местима.
Ово решење је веома несигурно јер вреће са листићима „чувају“ само представници градске власти, док представници опозиционих странака немају могућност да организују чување тог материјала и да га на неки начин држе на оку. Што се тиче сигурносних затворница у питању су пластичне везице, траке, чији се врх провуче кроз рупу која има накакве зупце и затегну се. Те везице имају бар-код и број које се записује да се не би замениле. Међутим, власт која набавља те везице може лако набавити и друге са истим бројем и кодом, а и без тога затворница се може снажно повући у супротном правцу и разлабавити се довољно да се скине са вреће. Након евентуалне манипулације са садржајем вреће иста затворница се може поново навући на врећу и затегнути тако да изгледа као да ништа није дирано. Ово сам лично испробао и демонстрирао члановима ГИК. Пре било којих наредних избора било би неопходно боље уредити процедуру чувања врећа са гласачким листићима како пре, тако и након избора.
Слично важи и за процедуру штампања гласачких листића. Иако представници опозиције могу да присуствују штампању листића у штампарији ЈП „Службени гласник“, боју и изглед листића прописује гласачка већина у изборној комисији тако да нема гаранција да један број идентичних листића не буде одштампан пре (или после) званичног штампања. Уместо симболичних и парадних чинова наводне контроле овог процеса од стране представника опозиције, комплетна процедура мора бити уређена тако да никаква превара не буде могућа. Демократија се заснива на неповерењу. Уколико постоји могућност за злоупотребу, увек ће постојати и сумња да је та могућност искоришћена, нарочито у политичкој ситуацији каква је тренутно у Србији.