Ајмо мало о Миријеву
Миријево… Насеље које се простире на 5 километара у правцу исток-југоисток од центра Београда, на источном рубу урбане зоне и оно заузима јужни део долине Миријевског потока, који тече у правцу севера, како би се код Роспи ћуприје улио у рукавац Дунава.
Према званичном попису становништва из 2011. године, у овом насељу живи више од 41.000 становниика, али према незваничним информацијама, тај број у последњих 10 до 11 година удвостручен је и сада у овом насељу живи више од 90.000 становника.
Брда око Миријева су Велики Врачар, које се простире на 253 метара и представља највиши врх, према северозападу и западу; Зелено брдо (северно од Малог Мокрог Луга) и Стојчино брдо (270 м) према југу; према истоку су Градац (изнад насеља ’’Миријева ИВ’’) и Орловица (265 м); Лешће (253 м) је према североистоку.
Миријево се граничи са насељима: Ћалије на северу, Звездара на западу и Мали Мокри Луг на југу и састоји се од шест насеља: Старо Миријево, Орловско насеље, Ново Миријево, Миријево II, Миријево III, Миријево IV.
У 21. веку, убрзан је развој и изградња стамбених зграда, али и осталих инфрастуктура у самом подручју.
Пре свега, подижу се многе вишеспратнице у приватној режији по целом насељу, нарочито на рубним подручјима, на вишим падинама брда која окружују насеље. Можемо издвојити насеље „Миријевски цвет“ – неколико троспратница с различито обојеним фасадама у Шејкиној улици, код гимназије, настало у периоду између 2007. и 2008. године, или насеље „Шоферски рај“ изнад Миријева IV.
Било је и већих развојних пројеката у овом насељу. Тако је у новембру 2007. године, спроведена гасификација. У октобру 2009. године, након три године, изграђен је и опремљен Дом зравља. Након тога, у априлу 2010. године, отворена су и два вртића.
Крајем 2011. године, пуштен и продужетак Миријевског булевара, чиме је Миријево добило још једну везу са центром града, са четири траке и јавним превозом, преко Вишњичке улице.
А највише узбуђења изазивала је изградња велике трафо-станице, која је након 12 година решавања бројних имовинско-правних односа, званично пуштена у рад, 2. новембра 2015. године.
У чему је проблем?
Међутим, у последњих неколико година, посебно када обратимо пажњу на План генералне регулације нашег града, можемо приметити бројне неправилности у плану изградње различитих, а понајвише стамбених и комерцијалних објеката, на подручју читаве престонице. Овај проблем није заобишао ни Миријево, као једно од већих насеља у главном граду.
Такво велико насеље, има само једну шеталишну зону, дуж улице Миријевски венац. А само пар километара одатле, налази се једно од ретких преосталих зелених површина, које су годинама нетакнуте. Међутим, изгледа да је дошло време, да се по нечијем интересу наравно, и на овом прелепом простору, појаве багери, малтер, цигле и све остало што је спремно за урбанизацију.
Ово подручје зове се Бајдина и простире се на 66 хектара. На овој површини, где се налази 80% природно регулисаних зелених површина, такође су установљена и три клизишта површине 26 хектара. И управо на овом подручју планирана је урбанизација, након које је предвиђено да остане 23% зеленила, а да површину за становање, мешовите градске центре и комерцијални садржај, заузме 60% целог плана, а да за јавне службе (предшколске установе, основне школе, установе социјалне и здравствене заштите), буде резервисано свега 7% површине.
Уместо да се ради на побољшању постојеће проблематичне саобраћајне инфраструктуре, изградње јавних установа на месту напуштених објеката, реновирању постојећих стамбених објеката и паркова и решавању многих других проблема, планира се уништење једине зелене оазе која регулише микроклиму насеља и штити читав град од испарења депоније у Винчи.
Наиме, на овом подручју, уз три установљена, налазе се и два додатна клизишта, која су потенцијално опасна. Сва клизишта заједно, обухватају целу површину овог зеленог подручја. Сваки вид градње врло је ризичан, а једино што држи клизиште од даљег активирања, јесте корење дрвећа, које планирани пројекат планира да смањи за 77%.
За планирану изградња објеката на овом подручју, није урађена ни стратешка процена утицаја на животну средину, а у плану је да буду изграђене вишеспратнице за 4.500 нових становника. То подразумева и нов паркинг простор, што ће додатно утицати на ризична клизалишта, али и на канализациону мрежу насеља. Око овог подручја, већ изграђене бројне зграде нису приљкучене на канализациону мрежу, него имају септичке јаме. Канализациона мрежа, као и у другим деловима Београда, у колапсу је већ неколико година.
И сад се поставља питање о чему се овде ради, ко гради објекте, ко је инвеститор итд.? Наиме, староседеоци са овог простора које се зове Бајдина, који углавном поседују целу површину ове земље, желе исту да продају, а на истој град планира легализацију и дозволу изградње нових вишеспратница, које би биле изведене од стране непознатих инвеститора. Према нашим законима, ови људи имају право да продају своју земљу, али нико нема право да игнорише процену да на овом подручју није безбедно градити објекте. Опет се поставља питање здравог разума, што је одлазећем заменику градоначелника Београда, или неким већим главешинама, очигледно јако тешко да развију у свом бићу. Изгледа да су похлепа и алавост опет у предности, али Демократска странка ће и овом приликом, као и у преходне 32 године, изаћи са својим предлогом разрешења и ове ситуације. Уопште није питање политизације овог случаја, као и довођење у питање права свих грађана који живе на подручју Миријева. Ми само желимо да се донесе решење, са којим ћемо сви бити задовољни.
Пре свега, учинићемо све да се овај пројекат заустави, а у замену нудимо решења из наше политике за коју су Београђани и гласали, а то је пре свега, политика легализације зелених површина. У главном граду, налазе се бројне грађевинске парцеле које грађани користе или као пољане, или као мале паркове или зелене оазе. Уколико је у нашем граду омогућено легализовати бесправну градњу која служи интересу бројних инвеститора, најнормалније је могуће и легализовати и на тај начин заштитити и озаконити површине, које служе свим грађанима Београда.
Такође и у овом случају, тражимо да град Београд, прогласи ово подручје званичном зеленом површином и да је додатно уреди новом стазом за пешаке, да се обнови растиње, развије мало већи спортски садржај и слично. Власницима парцела, који имају сва права да их продају, у замену понудити градске грађевинске парцеле еквивалентне вредности на другој локацији. Тако ћемо успети да очувамо овај драгуљ не само Миријева, већ и целог Београда, а опет и власници парцела биће ваљано обештећени.
Грађани Београда, већ неколико година, сведоци су неконтролисаног уништавања зелене површине у нашем граду од стране Српске напредне странке. Случајеви су бројни, а подсетимо се само упечатљивог примера сеча дела Кошутњака због изградње стамбеног насеља.
Због алавости инвеститора и корумпираности београдске власти, Вучић и Весић кроз План генералне регулације главног града, зелене површине претварају у грађевинске парцеле и то у већини случајева бесправно, чиме се вишеструко нарушава животно окружење и у потпуности занемарују потребе грађана. Већ је опште познато да уништавање зеленила такође повећава аерозагађење и то озбиљно нарушава здравље наших грађана.
Приоритет за Демократску странку у главном граду, јесу:
• Заштита постојећих и повећање новог броја зелених површина;
• Забрана пренамене постојећих и планираних зелених површина у грађевинско земљиште;
• Оживљавање Стратегије пошумљавања на терирорији главног града, која је израђена 2009., а усвојена 2011. године.
Испред Бедема,
Владимир Радовић