Генерална скупштина Уједињених нација је 2009. године донела одлуку да се 13. октобар обележава као Светски дан смањења ризика од прирoдних катастрофа.
Људско деловање ствара све већи ризик по животну средину гурајући планету до крајњих граница егзистенцијалне одрживости. Анализе су показале да ризик од природних катастрофа драматично расте. Узимајући у обзир податке до којих се дошло, предвиђа се да ће се број природних катастрофа на планети повећати до 2030. за око 40%. Са око 400 колико је било у 2015. години на чак 560 до 2030. године. Директни економски губици проузроковани природним катастрофама су 2020. године износили преко 180 милијарди долара, што је драматично повећанје у проматраном периоду (од 70 милијарди на преко 180 милијарди долара).
Србија је 2014. године, на тежи начин, схватила шта значи природна катастрофа. Услед јаких падавина, нашу земљу је задесила поплава која је директно погодила 1,6 милиона људи и нанела материјалну штету од око 1,7 милијарди евра. Без посла је, као последица поплава, привремено остало 52.000 људи, а чак 125.000 људи је трајно гурнуто испод границе сиромаштва.
Власт посвећена добробити грађана и државе би после овакве природне катастрофе која је однела 51 живот, учинила све да на најмању могућу меру сведе могућност њеног понављања. На жалост, Србија има власт посвећену искључиво властитом интересу. Србија је вероватно једина држава на планети чија власт свесно и упорно повећава ризик од природних катастрофа.
Зелене површине су 2010. године у нашем граду заузимале свега 17,7% и тада је градска власт Демократске странке донела одлуку да крене у пошумљавање Београда како би се достигао европски стандард од 20-25%. На несрећу Београда и Београђана, доласком на власт Српске напредне странке почело је систематско уништавање зеленила, дивљачка изградња милиона квадрата стамбено-пословних објеката без икаквог улагања у инфраструктуру и уопштено добробит грађана. Епилог ове небриге и десет година ове власти је сманјенје нивоа зеленила на 12,4 % површине Београда.
Последице оваквог односа према граду Београђани осећају управо ових дана јер је услед уништавања зеленила уз паралелну непланску изградњу објеката, успорена или потпуно прекинута природна циркулација ваздуха. Ниво загађености ваздуха је драматичан, а лети су због недостатка зеленила температуре у Београду драстично порасле услед ефекта „топлотних острва“. Ипак, највећи ризик за Србију и Београд су управо поплаве.
Србија, по свим урађеним моделима када су у питању климатске промене, спада у државе које ће трпети значајне последице у виду екстрмено високих температура, смењивања дугих сушних периода са обилним падавинама али и скоро све остале негативне утицаје ових промена. Београђани су сведоци да се град, током иоле обилнијих падавина претвара у језеро, док из канализације избијају гејзири. Питате се зашто се то догађа? Претерана бетонизација узима свој данак. Сама земља и корење биљака су способни да задрже огромне количине воде. Задржавање дворишног зеленила и умерена насељеност одређених простора ће свакако утицати на мање оптерећење канализације. Супротна пракса, као што имамо прилике да видимо на Пашином брду и Неимару, доводи до стварања језера у Јужном булевару. Слична ситуација је у Земуну где су на Калварији и Ћуковцу такође уништене зелене површине па долази до стварања језера у Ивићевој и Вртларској. Озбиљне градске власти, чине све да се ублаже и предупреде ови проблеми.,Једна од мера је формиранје тзв „биоретензија“ – мале зелене површине у непосредном контакту са тлом које су способне да брзо упију велике количине воде и остатке правилно усмере тако да се кишна канализације растерети 40-50%.
Вероватно највећи безбедносни ризик за Београд, када су у питању природне катастрофе, представља Савски насип. Према мишљењу Академије инжењерских наука Србије, насип који од поплава штити више од 150.000 Новобеограђана, тешко је оштећен ископом нелегалних ровова кроз који се провлаче инсталације, коришћењем насипа за саобраћај тешких моторних возила и понајвише изградњом попречних насипа у кориту реке за потребе нелегалних викендица.
На Светски дан смањења ризика од природних катастрофа истичем да први корак у решавању ових великих проблема мора бити смена актуелне неспособне и бахате власти. Власти којој је интерес Београђана само празна реч те успостављање демократске власти која ће у доношењу одлука уважавати ставове струке и бринути о безбедности својих грађана.
Други корак мора бити подизање свести грађана о ризицима и опасностима од природних катастрофа. То није могуће учинити у задовољавајућој мери у држави у којој влада скоро апсолутни медијски мрак, чија је улога управо то да се од грађана сакрију све негативне последице политичких одлука владајуће елите.
Трећи корак је свођење ризика на најмању могућу меру кроз санацију постојећих и изградњу нових система за заштиту од природних катастрофа. Ни овај корак није могуће спровести у држави у којој ни једна институција не функционише те се стога и не могу обезбедити механизми за спровођење било каквих мера.
Четврта мера је превенција. Ову меру могу спровести само независни стручњаци које ова власт на све начине покушава склонити из јавног простора, покушавајући тако да умањи домет њихових критичких ставова.
ВЕСНА ПЕТКОВИЋ
Потпредседница ГрО Београд
Демократска странка