„Реци ми шта читаш и рећи ћу ти ко си“ – говорио је Гете. Много, много истине у овој синтагми.
Нажалост, много људи много времена проводи уз паметне телефоне, сурфује друштвеним мрежама, гледа тв садржаје (о квалитету тих садржаја овај пут нећемо). Већина нас најмање пар сати дневно тако проведе, потврђују и бројне студије. Када бисмо бар трећину, на тај начин протраћеног времена, посветили читању књига, што стручне литературе, што добрих писаца, своје знање бисмо подигли на виши ниво, а вокабулар би нам био импресивнији. Никада нећете погрешити ако се вратите Шекспиру или Библији.
Како трасирамо своје животе, да ли нас води случај, стицај околности, окружење, оно нешто са чиме се родимо, генетски код који наследимо, предиспозиције или све скупа?
Колико се људи стратешки односи према свом животном путу, размишља о својој визији, мисији, па прави планове, краткорочне и дугорочне циљеве? Они који то раде, најчешће су врло успешни. У чему је њихова тајна? У раду. У прављењу реда у својој глави и свом окружењу. У самодисциплини. У тренингу. У рутинама.
Вратимо се читању. Нека промена почне на том пољу. Имајте уз себе увек неку књигу, мањег формата, меког повеза, да буде лака „за понети“. У ситуацијама када време прекраћујете сурфујући нетом, прочитајте пар реченица, пола странице. Читајте и читајте…И понекад нешто забележите. Водите евиденцију о прочитаним књигама, такмичите се са собом, испуњавајте своје планове: да не прође дан без пола сата читања, педесет минута, сат времена. Седмица без прочитане књиге нека буде следећи циљ.
И онда уведите сат времена раније буђење и обавезну шетњу, заправо брзи ход пола сата до четрдесет минута, свакога јутра, у било каквим временским околностима.
Нека то буде трансформација за дух и тело. Мала, лична.
Мењајмо себе, нека година промена тако почне. О оним другим, од ширег значаја, следећи пут.
Тања Манојловић