Често чујем да „након ових неће остати камен на камену“ и да ће нам бити потребно 20 година само да вратимо државу тамо где је била 2012. Разумем то, држава је практично престала да постоји.
Ипак, мој став је далеко оптимистичнији. Мислим да би држава и систем могли да се поврате у року од једног мандата, уз одређене услове наравно.
Прво да дефинишемо проблем, то нешто што разара сваку пору нашег друштва и наше државе.
То је корупција.
Нормализовали смо је. Неко ко вара и краде постао је сналажљив. Неко непристојан и претећи је постао асертиван и контраверзни бизнисмен. Бити хуља постало је пожељно, а културно понашање знак слабости.
Па одакле се то појавило и раширило? Са врха пирамиде, тамо где сви гледају и затим репродукују то понашање.
Да бисмо повратили државу неопходно је, и то је главни услов, да у следећој итерацији власти имамо 30 непоткупљивих људи на кључним местима. Премијер, министри, градоначелници Ниша, Новог Сада, Београда, и Крагујевца. Било би лепо и да имамо председника Републике који се креће у оквиру надлежности.
Тих 30 људи могу, у једном мандату, подигнути државу из пепела у коме се тренутно налази користећи једну једину реч: НЕ.
Кратка реч од два слова, потребна је секунда да се изговори и има стравичну тежину. Потребна је храброст да би се одбиле лукративне понуде, јер након пријатељских понуда крећу претње.
Та је реч тренутно непозната у владајућим структурама и заменила је конструкција „колики је мој део?“ Иако та конструкција постоји дуго у нашој држави и пратила је све власти, тај „ мој део“ је сада толико нарастао да прети да нас све уништи.
Има људи који су отпорни на мито, корупцију и непотизам и спремни су да одбију астрономске износе да би учинили нешто за све нас у року од четири године. Нема их много, али их има довољно.
Демократска странка је једина странка која је прошла интерни процес лустрације. Све оно што сте са неверицом гледали и читали о дешавањима унутар ДС био је отпор према променама које су оголиле личне интересе. На крају је тај трачак наде превагнуо, а сами сте испратили шта се догодило са носиоцима негативних процеса као што су Бранислав Лечић и Гордана Чомић.
Тај исти процес и отпор према променама чека нас након смене тренутне власти, а ко други да у том процесу учествује него они који су то већ прошли и знају шта их чека. Ако буде потребно зидаћемо камен по камен.
Миховил Логар