Један део једне стране Земунске улице у Београду променио је назив у Египатску. Бесмисленије од тога тешко да може.
Крајем јула ове године, уз присуство градских и републичких челника (и упадљиво одсуство градоначелника Александра Шапића), на Новом Београду је откривена табла са натписом „Египатска улица“. Тиме је заживела Одлука градске скупштине донета у септембру 2022. године да на територији градске општине Нови Београд једна улица понесе назив у част Египта. Непосредни разлог за доношење ове одлуке била је иницијатива амбасаде Египта у Београду да једна улица понесе назив којим би се евоцирали, ојачали и продубили сарадња и пријатељски односи између две земље.
Првобитна идеја била је да се једна улица назове по бившем египатском председнику Гамелу Абделу Насеру, али је она касније преиначена па је пред надлежну градску Комисију за споменике и називе тргова и улица, а касније и пред Градску скупштину, стигла иницијатива да се једна улица назове „Египатска“. Опозиција је била изричито против ове одлуке и није гласала за њу. Ево зашто.
Претња станара Земунске улице
У материјалима које су одборници добили недељу дана пре те септембарске седнице, налазио се и Предлог одлуке о додели назива улице на територији градске општине Нови Београд, у којем је стајало: „Улици Земунска мења се назив и одређује се нов назив – Египатска улица.“ У Образложењу ове одлуке наведено је да се она доноси на иницијативу египатске амбасаде, а да је за предложено решење добијена сагласност надлежне Комисије за споменике и називе тргова и улица.
Ништа, међутим, није речено о томе због чега баш Земунска улица треба да понесе овај нови назив, да ли је она и од каквог симболичког значаја за српско-египатско пријатељство и шта о тој промени мисле станари ове дугачке улице на Новом Београду која се надовезује на Улицу Тошин бунар, па наставља у Војвођанску улицу. А онда су се огласили станари Земунске улице.
Неколико дана уочи одржавања седнице, одборничке групе у скупштини Београда добиле су допис, односно петицију 424 станара Земунске улице у којој се каже да су начули како ће градска скупштина да одлучује о преименовању њихове улице и да су они, ако је то тачно, против тога.
Како је Египат добио парче парчета Земунске улице
Не спорећи потребу да се једна улица у Београду назове „Египатска“, станари су рекли да тај назив треба да понесе нека нова и много већа улица, а не Земунска. У допису је стајало и да Земунска улица своје име носи од 1930. године, да је то најстарија улица на Новом Београду, да је тим правцем кренуло и ослобађање Земуна крајем Другог светског рата, као и да се већ неколико деценија у улици одржава и турнир у малом фудбалу који се зове „Турнир Земунска улица“. Штавише, Земунска већ јесте неколико пута мењала назив, али је сваки пут вољом станара враћен стари назив.
Станари су на крају закључили да ће своје право да живе у Земунској улици бранити свим средствима.
Пар – непар или два у један
Након овог фаула, и желећи ваљда да покаже да брине о интересима грађана, градска власт је на седници Скупштине града одборницима доставила нови, измењени предлог своје одлуке. У њему је писало да се Земунској улици мења назив у Египатска, али да се дуж катастарске парцеле кп 1478 КО Нови Београд одређује улица којој се додељује назив Земунска улица. Међутим, у Образложењу ове одлуке наведено је да ће назив „Земунска улица“ остати у резиденцијалном делу (те улице), “што би у просторном смислу обухватило стамбене објекте са непарним кућним бројевима”.
Другим речима, по том решењеу, је једна страна улице требало да се зове Земунска, док би се друга, где наводно нема стамбених објеката, звала Египатска. Гле луцидности! Гле ингениозног решења – две улице у једној.
Свако ко је макар једном прошао Земунском улицом зна да се резиденцијални објекти у њој налазе и са једне и са друге стране, дакле и са оне где су парни бројеви. Пошто су то изгледа у току седнице схватили и представници градске власти, са говорнице смо од њих чули још суманутије објашњење – неће цела парна страна Земунске бити преименована у Египатску, него само онај њен део где нема стамбених објеката.
Значи, предлог је да један део једне стране Земунске улице промени назив у Египатска. Колико је овај предлог бесмислен, не треба даље ни објашњавати. Опозиција га није подржала, међутим власт га је свакако изгласала и он је ступио на снагу.
Табла за нигде
Сад се поставља логично (ако овде има места логици) питање: где се налази Египатска улица? Према тексту одлуке, требало би да је цела Земунска постала Египатска, осим парцеле 1478 која се налази поред Земунске улице, с њене непарне стране. Према слову образложења, то је само парна страна Земунске, а према ономе што смо на седници чули од градских власти, то је само један део те стране. Од помоћи свакако није Планплус, пошто је на њему Египатска уцртана као једно бочно парче на средини непарне стране Земунске улице.
Чиило се да би све дилеме требало да разреши табла на којој пише „Египатска улица“ и коју су градски челници свечано отворили крајем јула. Међутим, она тек доноси нову збрку. Табла је постављена на крају Земунске улице (с њене парне стране), боље рећи иза ње, на месту на којем је већ почела Улица Тошин бунар. Резиденцијални објекти који се налазе на правцу иза табле, и са једне и са друге стране, припадају Улици Тошин бунар. Пошто је спој Земунске и Улице Тошин бунар заправо раскрсница, њу и са једне и са друге стране пресеца мала бочна улица у којој такође има више објеката различите намене. Међутим, и они сви припадају Улици Тошин бунар, а не Земунској.
Другим речима, тамо где би требало да почне Египатска улица, заправо почиње Улица Тошин бунар, тако да Египатској улици не припада ништа. И осим те једне табле, ништа друго ни не постоји.
Логична решења
Називи улица су важни и они се не додељују тек тако.
Мој покојни стриц, који је радио у ИМР-у, причао ми је да их је крајем 1980-их година у фабрици у Раковици посетио тадашњи египатски председник Хосни Мубарак. Каже да су радници изашли у фабрички круг да га поздраве, да је добио велики аплауз, да је прилазио да се рукује са њима и да поразговара и да му је цео тај догађај остао у лепом и пријатном сећању. Па ето, ако је градским властима мањкало идеја којој улици да доделе назив Египатска, и ако су хтели да избегну стамбене зграде, могли су један део дуге улице Патријарха Димитрија, у којој се ИМР налази, да назову Египатска. У њој се углавном налазе индустријски, а не резиденцијални објекти, а због поменуте посете постоји и одређена симболичка веза са Египтом (које у Земунској свакако нема).
Могла је за то да послужи и нека друга улица која има везе са догађајима из ере Покрета несврстаних. Могла је, на крају крајева, и нека новонастала улица да се зове Египатска. Све је боље од фарсичне промене назива једног дела једне стране већ постојеће улице, коју треба да отелотвори свечано откривена табла за нигде.
Па ипак, овакво понашање градских власти уопште не треба да нас чуди. То је у духу дугогодишњег манира напредњачког владања и у Београду и у Србији. На овом примеру се само као на длану види сва пошаст њиховог „рада у јавном интересу“: предлагање одлука без икаквог консултовања са онима којих се оне тичу, мењање одлука у ходу, нехајно и бахато инсистирање по сваку цену на бесмисленим и штетним решењима, отаљавање пријатељских односа са другим државама, инаћење опозицији.
Пријатељство између Србије и Египта је важно и оно заслужује улицу која је симбол спајања двају народа и која некуда води, а не непостојећу улицу, колико год напредњаци били убеђени да и непостојеће улице некуд воде. Могу само да их одведу у пораз на следећим градским изборима, а иза њих ће остати да на ветру шкрипе Потемкинове табле.
Милан Алексић,
одборник Одборничке групе „БеДем – Демократска странка“ у Скупштини града Београда
Како је Египат добио парче парчета Земунске улице
