Демократска странка има велико искуство у контроли избора сакупљено током више од 30 година политичког рада и учествовања на изборима. Партије које су биле на власти, односно вршиле власт током 90-тих година прошлог века (веома слично садашњој власти) имале су разрађене методе крађе на изборима. Те крађе су биле толико очигледне да су изазвале тромесечне масовне демонстрације грађана након избора 1996. и још веће протесте 2000. године.
Од 2012. имамо још гору власт него 90-тих која је неравноправност и нелегитимност изборне утакмице довела до врхунца. Такви неравноправни изборни услови довели су до бојкота избора од стране опозиције 2020. године.
Један од најважнијих задатака опозиције на изборима 2022. године биће да се организује што боља и свеобухватнија изборна контрола. Демократска странка, као најискуснија, има у том смислу посебну одговорност.
На прошлим изборима за скупштину града Београда, 2018. године коалиција предвођена Демократском странком имала је преко 4500 контролора на свих 1185 бирачких места колико их је тада у Београду било. Иако тада нисмо прешли изборни цензус, дали смо велики допринос очувању гласова читаве опозиције.
Искуство нам показује да уколико на неком бирачком месту опозиција нема добре или уопште нема контролоре – гласови ће на том месту бити сигурно покрадени.
Постоји много начина и метода које режим користи у изборној крађи. Почевши од неравноправног приступа медијима и могућностима кампање и представљања програма бирачима, преко лажирања предизборних испитивања јавног мњења, „мувања“ са бирачким списковима, уписивањем нових и непостојећих бирача у спискове, формалним пресељењима бирача, па преко притисака и уцена бирача и њиховог подмићивања све до директне крађе за време и након самих избора, убацивањем листића, заокруживањем бирача који нису гласали, претварањем гласова за опозицију у неважеће, итд. Након избора крађа се наставља преправљањем записника са бирачких места, погрешним уношењем података из записника у табеле са коначним резултатима, поништавањем избора на бирачким местима само тамо где то властима одговара и одбијањем приговора на местима где је власт украла велики број гласова.
Посао опозиционих контролора на бирачким местима биће веома тежак, захтеван и значајан. Контролори морају бити спремни да проведу што је могуће више времена на бирачком месту и да им пажња не попушта ни у једном тренутку. Због тога је веома важно да контролора буде што више, да би могли да се смењују и од пресудне важности је да контролори из различитих опозиционих странака и листа буду координисани и да сарађују. Контролори ће за свој рад добити накнаду од вероватно 2000 дин. (Толико је наведено у споразуму са преговора без европских посредника), али то не сме да буде разлог нечијег учешћа у контроли. Контролори морају бити веома мотивисани и свесни важности посла који обављају и одговорности коју носе.
Регрутовање, евидентирање, селекција, обука и припрема контролора мора се спровести брзо и ефикасно, том послу се мора приступити са највећом пажњом и озбиљношћу.
На изборима 2020. године у Србији је било 8386 бирачких места. Опозиција мора имати контролоре на свим тим местима, најмање по два и они морају бити добро обучени и припремљени за задатке који их очекују.
На шта контролори из редова опозиције треба посебно да обрате пажњу?
Један од начина на који СНС приморава људе да гласају за њих је систем тзв. “капиларних” гласова. Запослени у јавном сектору, понегде и у приватном, и сви они које напредњаци могу на неки начин да уцене, застраше или подмите, пописују се и праве се спискови на којима су ти бирачи сортирани према бирачким местима и бројевима у бирачким списковима. (Ово је већ само по себи проблематично јер број под којим се бирач води у бирачком списку не би требало да буде познат ниједној странци, а нарочито не само владајућој странци). Чланови бирачких одбора из редова владајућих (и њима блиских) партија бележе на тајним списковима ко од бирача није дошао на гласање да би се ти спискови затим износили изван бирачког места а затим се бирачи који се нису појавили позивају, довозе и на њих се врши притисак да гласају.
У члану 4. став 2 Закона о избору народних посланика пише: „Нико нема право да спречава или приморава бирача да гласа, да га позива на одговорност због тога што је гласао или што није гласао и да од њега тражи да се изјасни за кога је гласао или зашто није гласао“.
Овакво пописивање ко је гласао а ко није, није дозвољено и контролори треба на тако нешто да реагују, да то спрече и ставе на то примедбу коју ће на крају унети у записник.
Догађа се да напредњаци доводе и “приводе” гласаче (раније пописане као капиларне гласове) у групама, и да затим вођа групе контролише како гласају. Ово је такође забрањено и представља кршење тајности гласања. На жалост, иако су забележене, такве појаве на претходним изборима једноставно нису санкционисане.
“Бугарски воз” је корак даље од тога, бирачима се испред бирачког места дају већ заокружени листићи а од њих се тражи да врате празан листић. Овакав криминал контролор може уочити ако види да бирач вади листић из џепа и мења га са празним. Лица која дају бирачима већ попуњене листиће обично седе у колима или у неком угоститељском објекту или локалу у близини бирачког места, тако да је потребно да опозиција има и додатне посматраче који ће држати на оку околину бирачког места.
Понекад се од бирача тражи да мобилним телефоном сликају листић приликом гласања заједно са својом личном картом и ту слику пошаљу као доказ да су гласали “како треба”. Забележено је и коришћење посебних оловака или оловака различитих боја да би се на тај начин контролисао начин гласања и обесмислила тајност.
Контролори треба да обрате посебну пажњу на евентуалне случајеве гласања без идентификационог документа, забрањено је било какво дописивање људи у бирачки списак, гласање више пута, гласање у туђе име и слично.
Приликом бројања гласова догађа се да чланови бирачког одбора потајно претварају важеће листиће у неважеће тако што заокруже још један број осим онога за кога се гласало.
Уколико контролори опозиције нису присутни, представници власти могу заокружити одређени број имена гласача који нису дошли и убацити одговарајући број заокружених листића у кутију. Могу и извадити једне а убацити друге листиће. Ово је кривично дело кажњиво затвором, али ако нема сведока неће бити ни казне. Зато је веома важно да контролори буду присутни све време и да држе кутије на оку.
Гласање изван бирачког места је такође једна од могућности за крађу гласова, уколико у комисији која обилази бираче нема никога из опозиције. Међутим, уколико је контролор из опозиције сам и нема ко да га замени на бирачком месту, боље је да не иде у тај обилазак бирача него да остави кутије неконтролисане.
Треба посебно пазити на уписивање цифара у записник након што су гласови избројани, ту се могу догодити рачунске и „грешке“ при писању.
Прве три листе добијају копију записника и треба је што пре доставити у Изборни штаб опозиције да би се резултати унели у базу података. Након затварања бирачког места и потписивања записника, сваки записник је јавни документ и треба га сликати и слику такође што пре проследити у штаб. Контролори ће бити обучени и за коришћење посебне апликације преко које ће моћи брзо и ефикасно да се централном штабу јављају подаци о излазности и о резултатима након бројања. Ово је важно да би се касније ти резултати могли упоредити са званичним резултатима и резултатима које саопштавају владајуће странке.
Транспорт изборног материјала, записника и врећа са листићима треба обавезно физички испратити, не испуштати их из вида, и треба контролисати процес преписивања података из записника у званичну базу података јер се и ту могу поткрасти грешке и „грешке“ – обично на штету опозиције.
Када контролор уочи неправилност одмах треба да направи себи белешку о времену када се неправилност догодила, ко су актери, потенцијални сведоци, и ту неправилност у виду примедбе треба унети у записник на крају гласања. Могуће је и детаље исписати на посебном папиру и предати као прилог записника. Ако остали чланови бирачког одбора одбију да се унесе примедба треба тражити да се унесе то одбијање. Записник обавезно треба потписати јер је то доказ да је представник опозиције присуствовао утврђивању резултата и састављању записника. Потпис на записнику не спречава потписника да касније поднесе приговор и да има примедбе.
На основу примедби касније ће правни тим у Изборном штабу одлучити да ли да се поднесе званични приговор Изборној комисији. Приговоре подноси овлашћено лице изборне листе или кандидата, а рок за приговоре је 72 сата. Свака неправилност треба да буде праћена приговором. Нарочито оне због којих се обавезно понавља гласање на бирачком месту а то су ако нема контролног листића у кутији, (ово сугерише да је кутија замењена), ако није обезбеђена тајност гласања, ако неко гласа више пута или без идентификације, ако се врше промене у бирачком списку или ако је број листића у кутији вечи од броја бирача који су гласали.
Задатак контролора је да, пре свега покушају да спрече крађе и злоупотребе, или да, уколико нису могли да их спрече, све уочене неправилности и злоупотребе уоче, запишу, унесу као примедбу у записник и пријаве Изборном штабу да би се поднели званични приговори. Ова збирка приговора и примедби о конкретним догађајима на конкретним бирачким местима биће, уз раније прикупљене и евидентиране податке о злоупотребама и неравноправностима у току изборне кампање, неједнаког приступа медијима, злоупотребама функционерске кампање, коришћењу нелегалних средстава за финасирање кампање, пописивању и уцењивању бирача и њиховом подмићивању итд, необорив доказ о природи режима и о неравноправности и нелегалности овако организованих избора. Ти подаци биће основа за даљу борбу за поштене и демократске изборне услове у неким наредним изборним циклусима.
Грађани Србије заслужују да им се омогући да гласају слободно, без притисака, информисано, у условима слободних медија. Гласове грађана треба сачувати и поштено пребројати. Само онда када то буде обезбеђено моћи ћемо да кажемо да је Србија демократска и слободна земља и да њени грађани имају власт коју су сами одабрали и какву заслужују.
Зоран Алимпић