БЕОГРАД ЈЕ СВЕТ – Био је то транспарент који смо носили београдским улицама. Носили смо док смо могли и док смо искрено веровали у те речи које значе много више него било шта што нас је касније задесило. Ми смо били лидери размишљања, и као такви смо нашим суграђанима умели да покажемо да у нас треба веровати.
Памтим доста вредности које смо као организација при Скупштини града успели да овом граду, и пре свега грађанима улепшамо живот. То се све, нажалост, променом власти прекинуло и на нама је да покушамо да успоставимо вредности које смо носили са собом и са својим вредностима.
Био сам велики поклоник бројних успеха у граду Београду, мада врло добро знам да су моји другари знали и умели да у духу својих овлашћења ураде све што је могло да се уради. Написаћу вам да смо у времену управљања градом направили две петље на аутопуту код спортске хале „Комбанк арене“. Да смо урадили пар хиљада километара локалних и регионалних путева. Затим чувену бициклистичку стазу поред Саве и Дунава. Средили потпуно Аду Циганлију са бројним спортским садржајима од тениса, голфа, кошарке, безбола, па све до скијања на води уз изузетно компликован али безбедан начин коришћења.
Све сегменте за функционисање града смо довели у потпуни ред. Прво ћу да споменем еколошки подухват који смо урадили са топлификацијом двадесет хиљада београдски станова. Угасили смо – не зна се тачан број – локалних котларница које су исијавале неконтролисане количине угљен моноксида по нашој деци и нашим грађанима.
Урадили смо највећи колектор у граду, који полази од Великог мокрог луга поред трасе аутопута све до мостарске петље. Пречник излазне цеви код Мостара је око 20 метара. Остало је да се уради пречистач отпадних вода и да у Саву испуштамо еколошки чисту воду. У исто време смо прионули великом послу и очистили како рукавац реке Топчидерке, тако и доњег дела вештачког језера са водом која се одлива из нашег „мора Аде циганлије“.
Дали смо велики допринос култури у граду Београду где је талентовани и веома стручан градоначелник Београда господин Ненад Богдановић био баш посебно посвећен. Дакле све позоришне институције су осетиле вредности из буџета града Београда. Посебно је реконструисано „Југословенско драмско позориште“, као и сцена на Теразијама, па и Црвеном Крсту. Разумно су трошена средства из буџета града. Нисмо имали приговора по било ком инвестиционом захвату. И то да кажем да приговора није било ни од нас градских власти ни од врло жестоке опозиције.
На седницама Скупштине града било је бројних коментара, али у демократској процедури нико није имао претензија да се супротстави Ненаду Богдановићу. Његова образложења о било чему, па на пример о насељу „ГАЈ“ у Општини Барајево, па о Беовозу, па о продужењу линија Градског саобраћаја и Ласти која нам је увек излазила у сусрет. Он је у првом преузимању градске и опште власти у нашој земљи био Председник извршног одбора Скупштине града, а касније од 2004. године и градоначелник града Београда и то изабран у изборном циклусу првих демократских избора у директном сучељавању са својим против кандидатом. А против кандидат му је био Александар Вучић испред Српске Радикалне странке.
Ненадова победа је била толико чиста и величанствена да је противкандидату Вучићу остало само да изјави честитку нашем Ненаду.
И консолидовали смо све капацитете које смо имали. Организовани су сви културни догађаји који су представљали наш град како нашим грађанима тако и светским поклоницима културе. Битеф је обновљен. Фест је заживео, и памтим да су руководиоци тих организација објашњавали да су коначно у могућности да под ингеренцијом града Београда могу да организују промоцију својих музичких, позоришних и балетских вредности.
Инфраструктура нам је, у позитивном смислу, била посебна слабост. Прво ћу да споменем велику подземну гаражу испред Скупштине града. Ишло је тешко и компликовано. Обзиром на сталне примедбе једног доброг и сада присутног архитекте морао сам у Ненадово име да обилазим градилиште како нам неби спочитавали да не бринемо о том блатњавом послу у центру града. И можда неправедно, али ипак је тако кад год се паркирам у тој гаражи ја нађем по неког запосленика да му кажем да сам поред дивних радника и ја градио тај објекат. Неко ме потапше по рамену, а неко ми мисли ко зна шта баш као и споменути архитекта.
Ипак је највећи посао урађен сређивањем бројних београдских улица. Пре свега мислим на трамвајски саобраћај. Уредили смо Савску улицу, па Пожешку, па Немањину и као највећи инжењерски подухват петљу од Аутокоманде до Ветеринарског факултета. Можда никад нисте, драги моји Београђани, размишљали, али та петља има вишеструку значајност. Ту истовремено пролазе аутобуси, аутомобили, трамваји возови и возила аутопута. И сви коридори су вертикално одвојени и без прекида се управља тим возилима. На правцу горњег моста нам се десило конструктивно чудо да је мостовна конструкција спала за неких 7-10 сантиметара. И успели смо посебним технолошким захватом уз помоћ великих пнеуматских дизалица да мост подигнемо без прекида саобраћаја и да убацимо нове подлошке које и дан данас држе мостовну конструкцију. И шта рећи да и дан данас кад прођем тим правцем поред ресторана Франш и само се загледам према мосту, а људи ме са чуђењем посматрају.
Ова прича о Београду из времена када се управљало на прави и достојанствен начин не би била комплетна да не споменем и „Мост на АДИ“. Био је то изузетно захтеван и комплексан пројекат. Мислило се и да га не правимо. Богдановић је инсистрирао и тада смо и почели, али на жалост због његове болести препустили смо посао другом градоначелнику.
Предлагао сам на бројним форумима, а и преко медија, да се мост назове по Ненадовом имену, али шеф државе није био вољан да ме подржи.
Градили смо овај град у најбољој жељи и намери да стварно будемо СВЕТ. Ја и сада верујем да ћемо у томе успети. Верујем да нам то припада и зато све наше суграђане који буду читали овај текст молим за мало пажње.
Пре више од четрдесет година један познати, сада односно већ дуго година покојни адвокат из Новог сада господин Душко Јовановић је знао да скупи другаре моје генерације који смо већ били инжењери, лекари, професери, архитекте и ко зна шта све још. Објашњавао нам је да је у животу најважнија ПРОЦЕНА СИТУАЦИЈЕ. Нисмо га баш разумели, мада нам је чика Душко објашњавао следећим речима.“ Све дерани што радите добро размислите, и тек онда повуците прави потез“. Е то је битно моји будући гласачи – памет у главу одиграјте улогу живота за себе и за своју децу рођену или планирану.
Аутор: Предраг Бата Милошевић
Фотографија: Ставан Аксентијевић