Изузетно је незахвално бавити се политиком у Србији. Наше друштво је претрпело огромна разарања, а грађани које политика деценијама уназад залуђује, тешко да рационално могу одвојити добро од лошег.
Такође, сигуран сам да би политика требало да буде племенита вештина и корисна алатка која нам омогућује уређену државу, функционалне институције, праведно друштво, бољи живот и сигурнију перспективу за грађане.
Зато сам ушао у политику, постао део Демократке странке која ми је омогућила да се за општи интерес, интерес грађана, у три одборничка мандата борим кроз институције најпре Скупштине општине Лазаревац, а данас и Скупштине града Београда. Пријатељима хвала на подршци, странци на пруженим приликама, суграђанима на указаном поверењу, а политичким супарницима што потврђују да ипак нисмо сви исти.
Две ствари обележавају моје одборничке ангажмане. Прва – у сва три мандата одборник опозиције, и друга – Прво приградско позориште „Пулс театар“ Лазаревац.
Пре 14 година, група лазаревачких глумаца и позоришних занесењака окупљених у истоимено удружење грађана иницирала је оснивање професионалног позоришта у Лазаревцу. И поред тога што је Демократска странка тада била у опозицији, успели смо да снагом аргументата убедимо и „натерамо“ тадашњу општинску скупштинску већину да схвати важност и корист коју наша заједница може добити оснивањем ове установе културе. Нисмо погрешили јер је данас „Пулс театар“ један од симбола Лазаревца.
У овогодишњој предизборној кампањи за београдске изборе, једно од обећања Демократске странке је било да ћемо се борити да „Пулс театар“ промени оснивача и да га у будућности финансира Град Београд.
Зашто нам је ово било важно?
Желели смо да „Пулс театар“, поред квалитета и садржаја који су неупитни, као једино позориште у приградским општинама и једино професионално позориште на територији Београда коме Град није оснивач, има исти статус, могућности и финансирање, као и сва остала београдска позоришта. Да бар у области културе „живимо“ равноправно и осећамо се као део престонице којој припадамо.
Избори су завршени, нисмо победили, нисмо део власти, али нисмо имали право да заборавимо на дато обећање Лазаревчанима и одустанемо од те намере.
Године су пролазиле, општинска власт инертна и незаинтересована за своје позориште, у Граду „др“ Мали, Весић и слични заузети личним шемама и комбинацијама, черупањем и бетонирањем Београда, су ме довели у ситуацију да се после 14 година опет из опозиције борим за интерес нашег лазаревачког позоришта и културе.
И онда се догоди чудо и неочекивана ствар у нашем друштвено – политичком животу и српском модерном парламентаризму и градска напредњачка власт прихвати једну једину иницијативу опозиције од десетина предложених. Иницијативу из Одборничке групе БеДем – Демократска странка да „Пулс театар“ Лазаревац пређе на буџет Града Београда.
Злонамерни би рекли да је власт прихватила предлог конструктивне опозиције, а разумни кажу да је опозиција успела да поправи бар једну грешку власти од стотина учињених у последњих десет година управљања градом.
На жалост, питање је колико Београд још може издржати сопствено уништење под вишегодишњом напредњачком влашћу.
„Нека љубав вуче ствари нема лове, ал’ не мари
ионако све што вреди, лова не може да среди
Видиш ли, нестаће све ако сад станемо ту?
још један пропада план ако не посветиш му сву своју пажњу.“
Артан Лили: „Ако станемо ту“
Аутор текста је Игор Госпавић,
одборник у Скупштини града Београда
и заменик председника ГрО ДС Београд