Да Београд може да се пореди са било којим градом у Европи је једна врло дискутабилна мантра коју имамо често прилике да чујемо. Ипак, њена учинковитост је последњих дана доживела свој врхунац па су наши суграђани имали ексклузивну прилику да се осете као у Венецији. Није мала ствар да док смишљате како да изведете ту једначину – од бесконачно непознатих до позитивног резултата као што су плаћени рачуни и одлазак на неопходан одмор – сасвим изненада се пробудите у Италији, а да се ваш аутомобил у току вожње до посла претвори у гондолу. Шалу на страну, ситуација у Београду је све алармантнија. Толико да се пуцање цеви у Краљице Марије не може поредити са пуцањем система, јер система нема. Бар не оног који је устројен тако да у њему живе и функционишу обични грађани. Пуцање цеви је пуцање буџета и то 26 милиона 126 хиљада 419 еура колико је процењена вредност пројекта.[1] Затим пуцање поверења грађана, пуцање квалитета живота и пуцање стрпљења (подсетимо се да је реконструкција почела 14.06.2019, завршетак радова обећан у 200 дана, а ако је судити по буџету који предвиђа издвајања и за 2023. и сходно данашњој ситуацији на терену, радови практично још увек трају).
Најосновније комуналне услуге које не би смеле бити на тапету критике из дана у дан све више „заказују“, а објашњења која нам се нуде залазе у метафизичке узроке – воља Божија је већ поменута, следеће је вероватно црна магија. Када се у покушају сагледавања узрока ипак додају издавања из буџета која, у конкретном случају ЈП Београдски Водовод и канализација износе неколико десетина милиона наших пара на годишњем нивоу са тенденцијом увећавања, питкост објашњења се ипак мења. Главно питање постаје где је тај новац, ко њиме руководи и о чему се овде заправо ради. Једно је сигурно – до Бога није.
Када погледамо шематски приказ оних који руководе ЈП у Београду видећемо један мало је рећи шаховски подухват, који у традиционалној игри још увек није добио званични назив, али ће у анализи свих недела која су последњих година задесила наш град бар у политичком контексту сигурно добити. Актуелни директор ЈП Београдски Водовод и канализација је по струци правник, а по искуству је некадашњи вд директор ЈП Инфостан. Претходни је отишао на место директора путева. Садашњи вд директор Инфостана је противзаконито у вд статусу од 2018. године. Овакав аранжман је присутан у свим ЈП у Београду, па се закључак на тему незадовољавајућих комуналних услуга, лоших реконструкција, хаварија разних врста у нашем граду намеће сам. Лоше руковођење углавном има два узрока. Један су нестручност и незнање, а други – незаинтересованост и бахатост. У случају ЈП у Београду нећемо погрешити за који год да се определимо као пресудан, јер присутни су сви.
Први корак ка излазу је преузимање одговорности. Она је на челницима ЈП у Београду. Преузимање одговорности подразумева подношење оставке. Ногу може да повуче директор ЈП Београдски водовод и каналиазације сходно актуелности и на тај начин да пример другима. Пракса лошег управљања се ипак ту не зауставља, па следећи корак треба да буде постављање стручних и квалификованих људи, бржих од кише, који не пуцају лако попут цеви у улици Краљице Марије након реконструкције којој нема ни годину дана. На њима је главни задатак у процесу оздрављења. Утврђивање где је до сада утрошен новац. Имали смо прилике да чујемо како су силне реконструкције коштале, само нико да каже шта све за тај новац није урађено. Стога, новца има, а не недостају ни они који ће умети да га преусмере са личног на општи интерес. Уз сагледавање правог стања ствари, креће финална фаза. Уређивање Београда по мери грађана који ту меру поштено плаћају. Унапређивање инфраструктуре, успостављање функционалне саобраћајне и канализационе мреже, заустављање насилничке градње и очување урбаног идентитета Београда, оживљавање паркова и легализација зелених површина, успостављање градског надзора за контролу трошења средстава из буџета и развој града ка паметном.
Време је за нову мантру. Ону која се ослања на конкретна решења и каже да може боље. Београд и треба да се пореди са другим европским градовима, али најпре са намером преузимања добрих пракси које су тамо унапредиле квалитет свакодневног живљења. Које су отвориле своја врата за уређивање живота грађана укључујући их у процес. Које су створиле један функционалан приступ и резултирале таквим системом. У Београду је време да сви почнемо да учествујемо у његовом уређењу и унапређењу. Да се избрише насилно скројена маргина у коју се бежи од оних који су ангажовање за опште добро претворили у неслану шалу.
Тања Цакић, одборница
Одборничка група БеДем ДС
[1] zvaničan izvor: https://www.beograd.rs/images/file/f47eef81f20cf6e3f578be9317dc2dff_4717165510.pdf