Ако памтимо више вредимо.
Ово је мисао која ме никад не напушта. Сматрам да ако довољно држимо до себе треба да памтимо докле год том привилегијом управљамо. Пре петнест година све нас је напустио наш тадашњи градоначелник Београда господин Ненад Богдановић. Отишао је тихо достојанствено и у властитом болу, остављајући наш град у замаху који је он знао да успостави. Био је велики ентузијаста за будућност Београда, а што је довољно показао и као председник извршног одбора града Београда у једном мандату и затим као градоначелник Београда у следећем мандату. Поседовао је изузетност, да до студиозности осмишљене креативне мисли и уз прецизност реализације приведе до краја. Ауторитет привредника и пре свега отмен приступ, биле су карактеристике тог човека изразито прецизног корака како у животу, тако у политици па и у руковођењу нашим градом.
Поштовали смо га, ми његови сарадници и предано преносили његове визије у реалност. Није се могло бити неспреман и индолентан на његове сугестије за бољи живот нашег града Београда. Веома потребни ауторитет одавао је својом појавом а не дугим састанцима и не потребним убеђивањима. Није било потребе ни разлога да га се плашимо као руководиоца, али нам није остављао ни простора да не спроведемо договорено. Усадио нам је осећај вредности и одговорности кад год је било у питању било шта од интреса за наш град. Наметнуо нам је стратегију да је успех Београда наш властити успех и да нема места дефетизму и опструктивном деловању.
Ненад је био магистар електротехнике, и до доласка на дужност председника извршног одбора Скупштине града Београда 2001 године водио је фабрику великог Француског концерна „Алкател“ у Београду. Био је међународно признат и уважен менаџер. Своје знање доказано у Европским па и светским пословним аранжманима преносио је кроз реализације бројних пројеката и у нашем граду Београду. Као свом сараднику више пута ми је Ненад говорио да жели да буде градоначелник Београда, али је притом себи поставио услов за испуњење те жеље да га на ту функцију изаберу грађани Београда на директим непосредним изборима. Остварила му се жеља. Био је наш први демократски изабрани градоначелник на непосредним изборима. Скупио је сасвим довољно гласова да буде градоначелник Београда јер смо то желели ми, његови суграђани који смо га подржавали.
Здравље му није било наклоњено. Није успео да изгура цео мандат градоначелника Београда. Тог тужног 27. Септембра 2007. године пронео се глас да нас је Ненад Неша Богдановић заувек напустио. Иза њега је остала празнина. Ненадокнадива празнина, пре свега за његову породицу, а свакако и за нас житеље Београда. Тужна вест се уз неверицу и збуњеност проширила нашим градом, и много даље колико је вест неограничена у простору. Град је наставио да живи својим током, а свима нама житељима Београда је остало да се с времена на време сетимо људине по имену Ненад Неша Богдановић, који нас је све за по нешто задужио.
Немојте да га заборавимо !
Предраг Бата Милошевић Члан Градског одбора Демократске странке за Београд
Београд 14.септембар 2022.године