ОСВРТ НА ГЕНЕРАЛНИ УРБАНИСТИЧКИ ПЛАН БЕОГРАДА ДО 2041. ГОДИНЕ СА СТАНОВИШТА ГРАДСКИХ ОПШТИНА КОЈЕ НИСУ ОБУХВАЋЕНЕ ПЛАНОМ

Генерални  урбанистички план Београда је кровни документ  којим се утврђују јасно дефинисане стратешке одреднице у будућем развоју. Као такав постаје обавеза за све институције које функционишу на територији града Београда, како локалне, тако и на републичком нивоу, у смислу поштовања праваца и начина развоја свих појединачних области. (Из ГУП-а Београд 2041)

ГУП је одредио јасне географске границе плана развоја града за следећих 20 година, а у том плану су потпуно изостављене удаљене ГРАДСКЕ општине Лазаревац, Младеновац и Обреновац, боље речено у том плану су дате обавезе ових општина у смислу обезбеђења града електричном и топлотном енергијом, а права људи у тим општинама да удишу чист ваздух није предмет овог плана. 

С обзиром да се све градске општине морају у својим будућим плановима држати овог Генералног плана, како на локалном тако и на републичком нивоу, неморално је прописивати обавезе, а не решавати проблеме које те обавезе стварају. Ево шта се подразумева као задатак општина које нису обухваћене овим планом.

Лазаревац, Обреновац и Колубара се помињу у неколико наврата:

  1. Производња електричне енергије – као основни циљ енергетског сектора у Београду се наводи ефикасно и континуирано снабдевање града потребном енергијом – где се предвиђа изградња ТЕ ТО Колубара Б. О изградњи овог постројења се у енергетском сектору прича последњих 20 година и иако се оно овде наводи као део решења, његова изградња је и даље неизвесна.  Чак се и у самом тексту ГУП-а наводи сумња  у одобрење изградње нових производних капацитета  ТЕ ТО на фосилна  горива од стране Енергетске заједнице ЕУ.  Као алтернатива наводи се могућа доградња постројења на постојећој локацији ТЕНТ Б од чак 800МW, која, како кажу,  „уз прописане режиме рада неће угрозити термичко загађење реке Саве“. Оба ова решења су хипотетичка, а представљају основ решења енергетског питања, што делује мало неозбиљно за овакав документ. С друге стране, неодговорна је и изјава да река Сава неће бити угрожена од стране постројења чија изградња  је такође неизвесна, без претходне анализе утицаја на животну средину, посебно имајући у виду да та средина није предмет обраде ГУП-а. Овако донет закључак говори о енергетском плану који се не заснива на чињеницама и олако схваћеном задатку о решавању снабдевања Београда потребном електричном енергијом, а такође о омаловажавању утицаја производње те енергије на животну средину у општинама Лазаревац и Обреновац.
  2. У циљу побољшања квалитета ваздуха у Београду, планирано је проширивање система даљинског грејања, за који ће се изградити топловод у дужини од 29 км из ТЕНТ-а до Београда. Наводи се да би овај систем користио топлотну енергију колубарског угља уместо скупог увозног гаса. Топлотна енергија из ТЕНТ-а би покривала 50-60% потреба Београда за грејањем већ до 2030. године. Овакав план неминовно повлачи захтев за повећаном производњом угља на површинским коповима Колубаре, и наравно, негативан утицај на животну средину другог дела града, који би такође требало да буде део овог плана. Стиче се утисак да ауторе не занима ништа ван линије која означава границу предметног плана.
  3. У одељку туризам се спомињу као туристички простори од значаја Централна зона Лазаревца- Спомен костурница са галеријом и Површински копови Колубаре, али без икаквог плана проширивања понуде и улагања. Помиње се и Селтерс бања, код Младеновца, с тим што се наводи да у Селтерс бањи треба обогатити понуду занимљивим садржајима, што је једина назнака да се ту планира некакво улагање.
  4. Пољопривреда – у овом одељку се не спомиње никакав план нити  допринос подручја Лазаревца, Обреновца и Младеновца овој  грани привреде, али се зато у делу Заштите животне средине наводи без икаквог детаљнијег објашњења:  „Сточна гробља, на основу утврђених критеријума, отворити у зонама интезивног сточарства (општине Обреновац, Лазаревац, Младеновац)“.
  5. Квалитет ваздуха – и поред јасних показатеља о лошем квалитету ваздуха у индустријским зонама Општине Лазаревац, као и о загађењу у  градској средини из сличних разлога као у осталим београдским општинама, Лазаревац , Обреновац и  Младеновац се не разматрају као део града.
  6. Управљање отпадом – ГУП говори о депонији у  Винчи која ће бити претворена у извор топлотне енергије уз јавно- приватно партнерство на основу уговора потписаног 2017. године. ГУП такође каже да се на депонији у Винчи одлаже отпад из 13 београдских општина, а да општине Лазаревац, Барајево, Младеновац и Обреновац имају своје депоније (сметлишта). О постојању депоније у  Лазаревцу сведоче разне инспекцијске пријаве и неконтролисани процеси сагоревања која шире несносне мирисе и отровне димне гасове, већ деценијама  угрожавајући  становнике овог краја.
  7. Саобраћај – грађани Лазаревца очекују да се до града стиже брзо и лако. Растојање од 50 км у садашњим условима превоза се просечно прелази за 1,5х, личи ли то на градове који су као параметри  третирани у ГУП-у, Будимпешту, Беч, Берлин?

Из свега наведеног се види небрига градске управе о деловима сопствене територије, на начин који те делове обавезује на одређене активности  које град контролише, а да притом немају никакве бенефите у смислу мониторинга и контроле, ако ништа друго оно за квалитет ваздуха и чисту и здраву животну средину, с обзиром на Смернице зелене агенде, које смо прихватили заједно са инвестиционим планом за Западни Балкан.

Због тога захтевамо:

  1. Да се ГУП Београд 2041. прошири на све београдске општине
  2. Да се водоснабдевање, водоводна мрежа, водоизворишта, канализација, пречишћавање отпадних вода, планирају и решавају приоритетно за све општине, у оквиру градске проблематике
  3. Да се спроведу пројекти рекултивације површина које су девастиране рударским радовима на коповима који су затворени и на којима се радови више не врше, посебно узимајући у обзир будуће потребе града и Републике. Недопустиво је да сами себи трајно упропашатавамо животни простор  када постоји начин ревитализације, за који недостају само добра воља и финансијска средства. Тражимо да се ова потреба приоритетно кандидује, свакако пре изградње Националног фудбалског стадиона, који је предвиђен градским планом.
  4. Да се потребе општина које припадају граду третирају на истоветан начин као и потребе градског језгра
  5. Да се у свим београдским општинама најпре реши егзистенцијални цивилизацијски проблеми као што су струја, вода и канализација, да се прошире капацитети медицинских установа, уреде зелене површине, забрани дивља градња, што је неопходан услов за развој туризма који се планира, а да Национални фудбалски стадион буде на крају списка ствари потребних граду.  
  6. Да се БГ воз повеже са линијом метроа. Да се прво изграде линије које растерећују градски саобраћај, да се  будуће метро станице пројектују тако да буду прилагођене онима који долазе у град, тако да сви који  долазе увек изаберу јавни уместо сопственог превоза. То би било једно од решења и за загушење саобраћаја у Београду, и за бољи квалитет ваздуха.

Снежана Вуковић, дипл.инж. рударства

Одборница Градске скупштине, 

ОГ Бедем Демократска странка

Поделите: