Ово је текст о многима у српској политици, који себе доживљавају као фудбалере којима је дозвољен трансфер кад год је прелазни рок.
Кад се нешто дешава често, народ се свикне на то и онда мисли да је то природан процес. Логика је једноставна: да је изузетак, не би био правило. Ако је правило, онда је ваљда нормално.