На 8. седници Скупштине града Београда, одржаној 21. фебруара 2023. године, усвојен је, између осталог и Локални акциони план запошљавања града Београда за 2023. годину. Међутим, упркос потреби да се проблем незапослености решава континуирано и са одговарајућим мерама које ће да предложи и усвоји Скупштина града, овај план и мере које се у њему налазе неће довести до смањења незапослености. Ово се пре свега огледа у неозбиљности и неодговорности градске власти у доношењу планских и стратешких докумената.
Акциони план је донет након готово два месеца од када је почео да тече период његове примене и ово је наставак манира градске власти да са закашњењем доноси овакве документе. Тим пре је требало донети овај план раније, будући да он важи само једну годину (што је такође неозбиљно), а имајући у виду да је у њему предвиђено чак 80 активности, што значи да ће у просеку бити спроведено по 8 различитих активности по месецу. Друго, Акциони план је везан за Стратегију запошљавања у Републици Србији за период од 2021. до 2023. године, што значи да је већ требало да постоје акциони планови за претходне две године, а онда и да се овај постојећи планира на основу онога што је урађено или није урађено у тим претходним плановима. Међутим у овом документу нема никакве анализе учинка евентуалних претходних планова из простог разлога што ти планови нису ни били донети.
Нацрт плана очигледно није успела да поправи ни „јавна расправа“.
У самом плану постоји неколико проблематичних ствари. Статистички подаци о броју запослених и незапослених изведени су тако да се број запослених повећа, а незапослених смањи и да се на тај начин створи улепшана и нереална слика о стварном броју незапослених људи. Градска власт израчунала је број запослених и незапослених на основу анкета о радној снази, а не на основу реалног броја запослених који су пријављени у фонд ПИО. Због тога се запосленима сматрају сви они који су током посматране седмице најмање један сат радили за зараду или неки приход, укључујући и помажуће чланове у породичном послу. На тај начин се смањује реалан број незапослених, али и не само на тај, градска власт иде и даље и тај број смањује и преко података из евиденције незапослених коју води Национална служба за запошљавање. У поглављу Локалног акционог плана 1.7. који се односи на Одлив незапослених лица са евиденције, наводи се да је од 3262 лица која су брисана са евиденције незапослених, готово половина избрисана не зато што су се запослили, већ зато што се нису јавили на разговор у Националну службу за запошљавање. Пријављени су иначе дужни да се у ову службу јављају на свака три месеца, а уколико то не ураде, служба их онда брише из евиденције. Међутим, у приказаним подацима постоји и додатни пропуст, пошто је наведено да је по основу нејављања избрисано 1539 лица, а да је по основу запошљавања избрисано још 1536 лица, односно у збиру 3075, што је за 187 лица мање од пријављеног броја.
Даље, број запослених се повећава и тако што се у њих урачунавају и они који се запошљавају на годину дана, без заснивања сталног радног односа. Тако се у одељку о Стручној пракси наводи како ће се запослити одређен број приправника, али само на 12 месеци и они ће бити плаћени од невероватних 22 до 27 хиљада динара! И за те паре неко дакле треба да преживи месец дана?! Ово свакако није мера која ће допринети расту запослености заснованом на достојанственом раду, што је прокламовано у општем циљу овог плана, али јесте још једна „мера“ која ће да поправи статистику и повећа број запослених. Но, очигледно намера и није да људи живе од свог рада, већ да се истакнути чланови Српске напредне странке хвале преко телевизије како смо у њихово златно доба достигли рекорде у броју запослених.
Па ипак и овако мањкава и тенденциозна статистика указује на главне проблеме незапослености и на то који су људи незапослени. Види се да у структури незапослених доминирају лица која су старија од 50 година и они чине чак 44,3% свих незапослених, односно око 23.000 људи. Са друге стране, када се погледа дужина боравка у евиденцији, види се да огромну већину чине дугорочно незапослена лица (преко једне године) и то чак 64,6%. Оних који посао траже дуже од пет година има 31,2% или скоро 16 000, а скоро 15% евидентираних, што је око 7,5 хиљада људи посао тражи чак дуже од 10 година!
Управо су ово подаци на основу којих треба планирати активне мере запошљавања. Ако се неко није запослио 10 или више година, значи да су џабе били сви планови који је градска власт у међувремену донела, јер очигледно ниједна од предвиђених активности те људе није дотакла! Ово јасно указује на потребу да се осмисле посебне мере које се управо односе на незапослене изнад 50 година старости и на дугорочно незапослене. Не могу се ове групе стављати у исту раван са другим тешко запошљивим категоријама, за које је исто потребно осмислити посебне мере. Другим речима, нису добре мере и оне неће донети очекиване резултате ако се доносе за све рањиве групе, то јест тешко запошљиве категорије.
У Акционом плану је, рецимо, предвиђена субвениција од 200.000 динара по кориснику, за послодавце који ће запослити неког из групе теже запошљивих лица, међу којима су наведени млади до 30 година, вишкови запослених, старији од 50 година и тако даље. Међутим, какве шансе има неко од преко 50 или преко 60 година са неким млађим од 30? Ако послодавцу треба неко за стално, таквом послодавцу се сигурно не исплати да запосли неког ко је можда пред пензијом. Са друге стране, у плану су предвиђене и субвенције у износу од 300.000 динара за самозапошљавање. Али оне категорије које ће можда више од осталих заобићи претходна мера, а то су старији од 50 година и дугорочно незапослени, из ове мере су искључени. Са оваквим предлозима активних мера запошљавања онда и не треба да нас чуди што је неко десет или више година у евиденцији незапослених: ниједна мера очигледно и није била осмишљена по његовој мери.
Да би се ово решило потребно је да се управо ови људи укључе у осмишљавање мера у Локалном акционом плану, да се они питају како да им се помогне да се запосле. И да се на основу тога креирају мере које ће да се односе на специфичне и тешко запошљиве групе људи. Такође је потребно да се у плану подрже и друге добре праксе запошљавања, да се афирмише задругарство и друге врсте удруживања.
Све ово је могло да се предложи, рецимо, током јавне расправе и да се током ње нацрт овог плана поправи, али праве јавне расправе у ствари није ни било. Градска власт је очигледно хтела да сакрије овај документ од очију јавности, па је „спровела јавну расправу“ тако што га је „окачила“ негде на сајт града Београда и то у периоду од шест дана, од 25. до 31. јануара. Пошто предлог Акционог плана на сајту града нико није видео, на њега у току те и такве јавне расправе није стигао нити један предлог или коментар.
Њега је могао да поправи и Савет за запошљавање града Београда, који је градоначелник Шапић формирао 18. новембра 2022. године. Међутим, за то је потребно да у њему не седе само представници градских органа и установа које је он изабрао, већ да се у његов рад укључи и по неки стручњак на предлог одборничких група које не учествују у владајућој већини, управо да би то тело могло да критички сагледа нацрт плана и предложи одговарајуће мере које ће заиста да решавају проблеме незапослености у граду Београду. Запошљавање не сме да буде оруђе у рукама владајуће странке за прибављање капиларних гласова, као што то јесте сада и због чега се онда кроје и овакви акциони планови.
Одборничка група „БеДем – Демократска странка“ се залаже за ефективне мере запошљавања и за реалан, а не фиктиван раст запослених и због тога није гласала за овај Локални акциони план запошљавања града Београда за 2023. годину.
Милан Алексић,
одборник Одборничке групе „БеДем – Демократска странка“ у Скупштини града Београда