Четврт века Кјото протокола

Смртоносни нивои загађења ваздуха којима су пречесто изложени грађани Србије, као да су у други план потиснули планетарни проблем. Упркос све чешћим екстремним временским приликама, у јавности је проблем глобалног загревања и климатских промена занемарен. Управо овим проблемом се бави Кјото протокол, припремљен у организацији Конвенције УН за климатске промене (УНФЦЦЦ) и отворен за потписивање на данашњи дан пре тачно четврт века.

Кјото протокол предвиђа смањење емисије гасова који стварају ефекат стаклене баште; угљен-диоксида, метана, азот-субоксида као и специфичних флуорисаних гасова развијених  за индустријску производњу.

Ако посматрамо процесе који доводе до стварања тзв. „ефекта стаклене баште“ већина је уско повезана са човековим начином живота, навикама и потребама – сагоревањем фослиних горива, дрвета, управљањем отпадом…

Србија је Кјото протокол ратификовала крајем 2007. када је и почело да се ради на смањењу „карбонског отиска“ грађана наше земље. Власт Демократске странке у Београду је предузела низ мера које су позитивно утицале на животну средину: 26.000 станова је прикључено на даљинско грејање, 13.000 прикључено на гасовод, у 60 школа су угашене котларнице и ти објекти су прикључени на даљинско грејање, још 100 индивидуалних котларница је угашено а ти објекти су прикључени на топловод. Донет је план за озелењавање Београда у коме је, у том моменту свега 17,7% површина заузимало зеленило, а израђен је и пројекат за изградњу прве линије метроа која би у највећој мери користила грађанима.

Долазак на власт Српске напредне странке 2014. године означио је престанак бриге за потребе грађана и потпуну посвећеност интересу чланова владајуће странке и њима блиских, сумњивих инвеститора.

Познато је да зеленило апсорбује угљен-диоксид. и у значајној мери смањује ниво загађења. Ипак, за осам година на власти, градска власт Српске напредне странке је уместо да повећа, смањила заступљаност зелених површина у граду на 12,5% са тенденцијом даљег смањења.

Један од највећих произвођача гасова стаклене баште представља саобраћај моторних возила. Градска власт СНС је уместо инвестирања у висококапацитетне системе јавног превоза у циљу смањења употребе аутомобила, чинила управо супротно. Беовоз је до пре осам година саобраћао на 15 минута у шпицу, сада саобраћа на пола сата. Одустало се од пројектоване прве линије метроа која би задовољила потреба грађана, а започета је изградња прве линије метроа која се зида „ниодакле ка никуда“, са циљем да што боље повеже највећу перионицу новца у Европи – „Београд на води“ са другим елитним насељима која су у последњих неколико година изграђена, или планирана за напредњачке новобогаташе.

Разорне последице глобалног загревања су и поплаве, а са њима су се 2014. на болан начин сусрели Србија и Београд. Стручна јавност упорно упозорава власт  да је за  заштиту од  поплава важно  очување насипа и зелених појасева поред река. Насупрот томе, заиста најгора градска власт у историји Београда, промовише уништавање зеленила поред река, дивљу градњу и бушење насипа. Да није преозбиљно и опасно, било би сјајан материјал за неку комедију.

Један од највећих извора загађења и емисије гасова стаклене баште у Србији је енергетски сектор и сагоревање угља у ТЕ. Колико је то драматично, показала је и судска пресуда којом се налаже ЕПС-у да смањи емисију сумпор диоксида на  максимално дозвољенен ниво. Емисије су у појединим ТЕ прелазиле дозвољене нивое и до шест пута!

Ослањање само на фосилна горива, као што је то случај у Србији је изузетно лоше. Ми управо сада, у време енергетске кризе плаћамо цену неулагања у обновљиве изворе енергије. Наш приступ мора да се мења и то значи већа улагања у ову област, те јасан план преласка са сагоревања угља у  процесу производње енергије на обновљиве изворе.

Шта грађани могу да ураде како би смањили емијсију штетних гасова и успорили глобално загревање? У питању је читав низ „ситница које живот значе“: од топлотне изолације стамбених објеката, еколошки прихватљивих начина грејања, соларних  панела, мање коришћење аутомобила и уместо тога коришћење бицикла, јавног превоза или пешачити, куповина енергетски ефикасних уређаја, смањење конзумације меса и месних прерађевина, набављање хране од локалних произвођача, итд.

Ипак, да би се ове „ ситнице“ могле претворити у значајнији резултат за нашу земљу али и за планету, главну улогу морају одиграти институције локалних и државних власти. Зато Демократска странка инсистира на што бржој смени овог вишеструко штетног режима. Режим који је заинтересован само за лични профит, не може донети никакво добро грађанима.

Београд заслужује боље! Демократе знају како!

Весна Петковић

Одборница „БеДем – Демократска странка“

Поделите: