Свака седница Скупштине града Београда је постала прича за себе. Без обзира да ли је градска напредњачка власт оличена у лику Синиши Малог, Весића или Шапића, увек се све своди на исто. Како кроз разне предлоге одлука сакрити, провући, смуљати, наместити, узети, отети и профитирати. И по правилу увек је у питању неки њихов лични, партијски или пословни интерес и интерес њихових приватних бизнисмена. Јавни и општи интерес – ништа.
Седница градског парламента је заказана за уторак 21.02.2023. године, а једна од многобројних тачака дневног реда је доношење „Одлуке о давању сагласности за заснивање хипотеке“.
Одборници би на овој седници требало да дају сагласност градоначелнику Шапићу за заснивање хипотеке на две катастарске парцеле у Крњачи 1035/2 површине 17 хектара и 1034/7 површине 21 хектара, које се налазе на Општини Палилула, а у сврху давања средства обезбеђења репрограма дуга ЈПКП Лазаревац, којем је иснивач Општина Лазаревац, према Министарству финансија тј. Пореској управи као потражиоцу дуговања.
Оно што је познато је да је ЈПКП Лазаревац већ деценију уназад један од највећих пореских дужника по основу неуплаћених социјалних и пензионих доприноса запосленима, као и један од највећих дужника по основу неплаћених рачуна за испоруку електричне енергије према ЕПС-у.
Груба процена је да су укупна дуговања ЈПКП Лазаревац тренутно достигла износ близу два годишња буџета ГО Лазаревац.
Као одборник из Лазаревца, подразумевајуће би било да подржим ову одлуку, јер она може трајно решити готово нерешив проблем локалног јавног комуналног предузећа чија су дуговања огроман терет и предузећу и самој општини.
Али, ту долазимо до низа питања која изазивају оправдану сумњу да ли постоји нешто скривено иза добронамерности и бриге градоначелника Шапића за решавање проблема ЈПКП Лазаревац?
Зашто су баш те две парцеле, које се налазе у зони Бара Реве уз Дунавски насип и заједно са обалом Дунава спадају у ИБА подручје од међународног значаја за живот птица са 130 строго заштићених врста, предмет ове хипотеке?
Присетимо се да је ЈКП Градска чистоћа у јулу 2020. године управо на тим парцелама формирала без дозволе дивљу депонију, затрпавајући 15 хектара баре и 15 хектара шуме наносима грађевинског отпада висине од осам метара, што је изазвало сумње у намере и протесте грађана и више удружења.
Такође, оно што изазива додатну сумњу је што се за дуг јавног предузећа чији је оснивач ГО Лазаревац не гарантује имовином са територије ГО Лазаревац него парцелама из дунавског приобаља Палилуле?
Пошто је готово извесно да ЈПКП Лазаревац неће бити у стању да испоштује динамику исплате репрограма дуга, за који је Град Београд гарант, за очекивати је да поменуте парцеле пређу у власништво Министарства финансија које би њиховом продајом намирило дуговања ЈПКП Лазаревац према Пореској управи. Ко ће се појавити као купац ових 38 хектара земљишта на атрактивној локацији, остаје да нагађамо. По хронологији и устаљеној пракси, вероватно неко из плејаде напредњачких инвеститора и спонзора.
Као закључак се намеће да цео овај поступак делује као монструозно осмишљен план. Дуговања општинског јавног комуналног предузећа се „решавају“ давањем хипотеке на градске парцеле за које постоји инвеститорско интересовање, које ће продајом ради намирења дуга завршити у власништву напредњачких буразерских фирми.
Данас, десет година како Београд континуирано остаје хектар по хектар без своје имовине, годину по годину без своје душе и тихо прелази у власништво неколико напредњачких породица, њихових кумова и пословних ортака, постављам сам себи одборничко питање. Желим ли да се супроставим оваквом дивљаштву или се прећутно сложим јер је у питању „интерес“ моје општине у питању? Супростављам се, јер интерес ни једне општине не сме бити једнак интересима приватних и пословних ортака владајућих структура.
Гласам против!
Игор Госпавић
одборник Бедем – Демократске странке
у Скупштини града Београда