Случај Београдске филхармоније
Недавно је Влада Србије донела одлуку о именовању диригента Бојана Суђића на функцију в.д. директора Београдске филхармоније. Уместо да се питање руковођења у државним установама решава путем јавног конкурса како то предвиђа закон, Влада наставља са привременим решењима- именовањима в.д. директора, која у пракси најчешће трају знатно дуже од годину дана колико то закон дозвољава.
Ова власт је навикла да поставља в.д. директоре декретом, не само у установама културе већ и у просвети, правосуђу, јавним предузећима- где год може, кршећи свесно закон и дужину трајања мандата в.д. директора. Помоћу тога држи на „краткој узици“, како постављене руководиоце, тако и читаве колективе, што се негативно одражава на пословање ових субјеката, али власт не показује намеру да од своје рутине одступи.
Када је култура у питању, таква решења се упражњавају већ читав низ година, почевши од постављања у нашим најзначајнијим институцијама, па све до домова културе у мањим местима. Приликом доношења одлуке о постављању в.д. директора основни критеријум је, по свему судећи, политичка подобност услед чега се на чело установа културе често доводе некомпетентни кадрови, обично у супротности са вољом колектива. Оваква кадровска селекција оправдано изазива забринутост запослених за сопствену егзистенцију, услове рада и будућност институције, а понегде се доводи у питање чак и програмско опредељење, чиме се утиче и на поверење публике. Да би установе у култури биле успешне, неопходно је да имају компетентно руковођење, дугорочне развојне планове и финансијску стабилност, а не да се воде ad hoc решењима на кратак рок.
У овом случају, уметничка биографија Бојана Суђића није спорна јер је он свакако један од наших најбољих диригената данашњице, али овде је проблематичан начин на који се институцији културе од националног значаја намеће први човек. За Београдску филхармонију је неприхватљиво да Влада на руководеће место поставља било коју личност према непознатом критеријуму и у привременом статусу, без јавно представљеног програма рада и развоја установе на чије чело долази, као и без икаквог учешћа самог уметничког ансамбла у процесу одлучивања који у управном одбору нема ниједног свог представника.
Оркестру са међународном репутацијом какву ужива Београдска филхармонија, неопходан је јавни конкурс који би подразумевао надметање кандидата- идејама, програмима и концепцијама развоја, па тек након тога избор директора са регуларним, четворогодишњим мандатом. Зато не чуди што је скоро 90% запослених у Београдској филхармонији потписало саопштење којим се изражава неслагање са одлуком Владе о именовању Бојана Суђића за в.д. директора. Супротстављајући се нетранспарентности и решењима „до даљњег“, они захтевају да Влада повуче одлуку о постављању в.д. директора и да надлежно Министарство културе одмах распише јавни конкурс за директора Београдске филхармоније.
Као једна од наших најбољих и најзначајнијих институција културе- својеврстан културни амбасадор наше земље у свету, у сукобу са Владом Србије, Београдска филхармонија заслужује снажну подршку публике, еснафа и не само културне, већ и најшире јавности.
27.1.2026. мр Бодин Старчевић