На основу званичних извештаја Агенције за заштиту животне средине, квалитет ваздуха у Београду оцењен је као ваздух III категорије – прекомерно загађен. На основу ових чињеница и као законом дефинисана обавеза, у јуну 2021. године званично је усвојен плански документ – План квалитета ваздуха у агломерацији Београд. Према овом документу један од значајних извора емисије загађујућих материја у Београду је управо саобраћај.
Наиме, на 83. страни предметног извештаја, недвосмислено се констатује да је поред значајног повећања броја путничких возила у Београду приметно и да доминирају старији аутомобили чији је стандард емисије нижи од ЕУРО 5, а да чак око 64% приватних возила у Београду користе дизел гориво.
Истовремено, мерења у развијеним земљама показују да саобраћај доприноси укупним емисијама загађујућих материја до максималних 10%. Насупрот томе, многобројна истраживања у мање развијеним земљама су показала да овај удео може ићи и до 25% посебно у току саобраћајних гужви и загушења. Ово се констатује и у горе поменутом документу, Плану квалитета ваздуха, који препознаје “пикове” концентрација азотових оксида и бензена у јутарњим и поподневним шпицевима, који касније кроз фотохемијске процесе формирају приземни озон, још једну од загађујућих материја која има веома негативан утицај на људско здравље.
Треба узети у обзир и додатну чињеницу да је највећи проблем квалитета ваздуха у Београду појава прекограничних концентрација суспендованих честица у односу на дневне и годишње граничне вредности прописане законом. Према званичном извештају Агенције за заштиту животне средине, у току прошле године су забележена прекорачења концетрација суспендованих честица на 14 од 31 аутоматске мерне станице у Београду. Управо су дизел возила један од главних емитера суспендованих честица. Стога можемо са сигурношћу да претпоставимо да ће сваки додатни поремећај протока саобраћаја на главним саобраћајницама у граду, па и онај најмањи довести до драматичног погоршања квалитета ваздуха који је већ у категорији „Прекомерно загађен“.
Према доступним подацима, пропусна моћ Старог савског моста је око 30 хиљада возила, која ће по рушењу моста морати да потраже алтернативни пут. Тих путева има само три, али су они већ свакодневно загушени и ван саобраћајних „шпицева“. Остаје нам дакле, да у случају затварања/рушења Старог савског моста само немоћно пратимо драстично повећање концентрација загађујућих материја у близини свих мостова и њихових приступних саобраћајница. Утицај који ће ово повећање загађења имати на здравље Београђана није тешко проценити: биће далеко горе од овог лошег, које имамо данас.
Национална еколошка асоцијација