Скоро се појавила иницијатива за смену градоначелника Шапића, због нелегалне градње, бахатог понашања, угрожавања живота и имовине људи на савском насипу, распада градског превоза итд. Не мислим да не треба да се смени, али не видим ни да је он нешто важан нарочито. Прво мислим да морамо да променимо власт која доводи такве људе да управљају Градом, а да је Шапић само део договора који му гарантује да га неће сменити. Они знају да је он увео СНС у минус на последњим изборима и нису му замерили. Тај скуп гледам као заједничко зло које има само једну адресу, на коју, виђено, не треба ићи. Мислим да у вези њихових политичких одлука нема преговора.
Поменути градоначелник има комфор да може да се понаша како хоће. Шта очекивати од неког ко легализује своју нелегалну градњу. Ми на Новом Београду уопште нисмо приметили разлику откад није председник општине, а сад је председник ко зна ко. Све и да нам жели добро, он је пион другог система, одговоран је само својим господарима који га држе ту.
Градски урбаниста, то је скроз друга прича. Или бар то требало да буде. Он би морао бити стручњак што би производило већу одговорност према грађанима на уштрб одговорности према партији. Онда би и те налоге спроводио на одговоран начин, у складу са врхунским знањем које га је довело на ту позицију. Поштовао би тај двосмеран однос са градоначелником, упутио га у те стручне ствари, док би се са друге стране од њега очекувало да испита модел планирања. Исти би у сарадњи са нашим врхунским стручњацима и планерима створио транзициони модел који би заиста унапредио град. Али чини се да он то не уме. СНС нажалост неретко бира такве кадрове, а пример је Грчић и ЕПС. Оно што не смемо да заборавимо је да је такве људе могуће сменити. Само морамо заједно да покренемо ту причу. Сигуран сам да од Стојчића постоји бољи и стручнији, али у свакој опцији битно је постојање система у ком је неко смењив. Поготово ако за посао који обавља не поседује неопходан интегритет.
Нови грех градског архитекте ме је и инспирисао на ову причу. Да доведем у питање његово знање или бар капацитет за општи интерес који очигледно изостаје и да објасним своје ставове. Урбанизам нису само статистике и параметри, данас се уз помоћ рачунарских техника успешно користе модели у које је увршћен и краудсорсинг, заједничко мишљење независне струке и грађана. Већини људи је некретнина највећи иметак и нормално је да су људи забринути. Та мишљења се износе на јавним седницама и врло су важан извор информација. Нарочито задњих пар година, где су у писање тих примедби укључени и стручњаци чије знање далеко превазилази знање доносиоца одлука. Због тога Стојчићев наступ изгледа као епизода серије „Мућке“, где Дел и Родни стижу у костиму Бетмена и Робина на сахрану. Грађани и струка су уцвељени јер ће им примедбе бити одбијене.
Конкретно, у случају Новог Београда, актуелан је План детаљне регулације на подручју ИМТ и ФОБ. Пре тога је требало да буде донешен План генералне регулације за Београд, али остао је сив за подручје савских блокова. Између осталих, постојала је примедба да се нови садржаји који се планирају у Блоковима, који су давно формирани као целина генијалношћу тадашњих планера, угуравају само да би се задовољиле потребе станара нових блокова који се праве без основне образовне, социјалне, културне инфраструктуре. ПГР је остао сив за те блокове. Стојчић је рекао да ће доћи да прича са грађанима, па ће бојити те мапе. Од Делта ситија, иако је ту била планирана основна школа, није направљена ниједна. Онда се затим баве неком сколастиком, као проверили су, у будућим годинама ће бити мање деце и неће бити потребе за школама. Па за кога онда праве силне станове? Под његовим вођством се игноришу информације. Не грађани, информације. Он не може направити ваљан план ако се не обазире на очигледне податке које доставјају сами грађани. Сад представља План детаљне регулације у ком нема садржаја, па ћемо видети. То је последњи велики простор у централном делу Новог Београда и требало је да представи достигнуће власти која влада више од деценије. Не неки споменик, као онај код бивше железничке док смо је имали, него нешто што би унапредило живот грађана, а струка, активисти, појединци су доставили доста смислене предлоге који нису размотрени. План какав је сад ће даље угрозити здравље грађана, међу првима смо по загађењу. Даље ће се урушити јавни превоз, уопште ће доћи до саобраћајног колапса. Школа и вртић, култура исто тако, а ту је и проблем музичке школе. Предвиђено је проширење капацитета здравствене заштите, али за то није приказано никакво решење, док за то време Дом здравља у блоку 44 пропада.
Да не набрајам, можда је Марко добар архитекта, али никакав је планер. Зато се текст и зове „Марков плурализам“, има плурално велик број примедби на његов рад. Да би се градили тако велики пројекти, нормално је очекивати да то планира неко ко има боље идеје, а и поред тога да консултује широку платформ стручњака и грађана, јер напослетку промене и служе како би се унапредио квалитет живота оних које те исте промене погађају. Кад већ не уважава идеје других које би му можда помогле, примедбе на њега доставите редакцији како би покренули његову смену.
Дарко Алабурић,
грађански активиста и члан Демократске странке