Кратка вест од пре пар дана је била да су се путнички и теретни воз сударили у тунелу Вуков споменик – Панчевачки мост, у близини излаза ка Панчевачком мосту и да су ватрогасци евакуисали повређене путнике. Није изазвала превелику пажњу, а тек по нека агенција је пренела и да је срећа у несрећи да том приликом није дошло и до пожара.
На први поглед вест делује као нека обична информација о неком нежељеном догађају, јер несреће се дешавају, шта се ту може… Међутим, иза те вести се у ствари крије ружна прича с много узнемирујућих детаља.
Први, запањујући детаљ, је да су путнички и теретни воз уопште дошли у ситуацију да могу да се сретну и сударе! Како је до тога дошло?
Тунел о ком је реч је део такозваног Врачарског тунела, који пролази испод центра Београда. Он је дугачак око 3,5 километра и спаја станице Карађорђев парк, Вуков споменик и Панчевачки мост. Остатак тунела чине тунелске цеви. Све три станице су предвиђене (пројектант ЦИП) и грађене као станице за путнички саобраћај, тачније саобраћај локалних путничких возова. Одакле се ту онда створио теретни воз?
Коме то ни данас, деценију после, још није јасно, да разјасним: због Београда на води!
То, судар возова, али и све лоше што нам се дешава, је најава нових правила и нових стварност,и које нас у скорој будућности све заједно чекају. Тужну и ружну будућност Београда одредио је у потпуности тај такозвани „пројекат“. С њим је све почело и кад је, уз тешке ране нанете на познато лице драгог града, спроведен без већих отпора, отворио је врата за бројне невоље, сваку даљу пљачку и узурпацију широм Београда.
Грађен је без смисла и уз потпуно кршење процедура и мимо свих дугорочних стратегија и важећих планова. Обележили су га Lex Specialis којим су омогућени незаконити и бесмислени Просторни план подручја посебне намене и касније насилне измене планова (све уз помоћ нечасних урбаниста), упркос протестима и примедбама струке и грађана. Ноћ фантома у Херцеговачкој, поклањање огромне површине драгоценог градског грађевинског земљишта, нелегална изградња беспризорних архитектонских ругоба без прибављања прописаних дозвола, нису били само инциденти , нису случајност и наставиће се, у све већем обиму, као инвазија београдског урбаног канцера.
Јер, профит који мала група људи која је приграбила власт сасвим некажњено и неконтролисано отима од Београда је енорман и они ће се сви кроз ову епску пљачку града заувек обогатити.
Тој накарадној изградњи, прегусте вертикалне архитектонске конфекције и бетонског кича, сметао је остатак града и зато је, између осталог, без икакве алтернативе напрасно спроведено затварање главне железничке станице, гашење аутобуске станице и прекид железничког саобраћаја, па сем несрећног затуреног и незавршеног Прокопа, Београд више нема главну станицу (с чиме су се грађани некако, а не знам зашто, помирили).
Али, за спремање терена у корист приватне инвестиције групе узурпатора у и око Београда на води, требало је уклонити и све пруге с локације, па је то на брзину урађено. Тако је обустављен и теретни саобраћај око Калемегдана, не чекајући реализацију одавно пројектоване железничке обилазнице око града. Коначна последица је да због Београда на води сав опасни терет из Панчева сада возовима путује кроз стари Врачарски тунел, директно испод центра Београда!
И зато су се у тунелу срели и сударили несрећни грађани и теретни воз!
Други, зачуђујући, детаљ је да је после судара уопште успела евакуација путника.
Бројне моје колеге које се разумеју у саобраћај одавно су упозориле да не постоји могућност интервенције спасилачке бригаде у тунелу и да није могућа безбедна евакуација путника, па ипак већ годинама и путници и опасни терет пролазе кроз тунел и станицу. То је утврдио и инспекцијски надзор, додуше, само подземне железничке станице “Вуков споменик”, не и тунела (Управа за ванредне ситуације МУП-а Србије, 2018. године). Тада је утврдила да станица нема законом предвиђени план заштите од пожара, да у случају да се опасни терет излије у тунелу, или чак у случају пожара у тунелу, није могућа безбедна евакуација путника, да није била контролисана исправност система за гашење пожара и да нема употребне дозволе са аспекта заштите од пожара (Данас, 09.02.2021.).
Међутим, иако су инспектори тада били и дужни и надлежни да и забране превоз и робе и путника кроз Врачарски тунел, они то нису урадили. Напротив, МУП-ове и све друге касније инспекције, од тада па на даље, обилазиле су и налагале разне мере само за станицу Вуков споменик, никад и за тунелске цеви.
Трећи, онеспокојавајући детаљ, је да су уз овај судар, као и уз све будуће сударе у тунелу, врло могуће и експлозије опасног терета!
Вест с којом смо почели овај текст није садржала информацију о томе шта је превозио теретни воз. Међутим ми знамо да кроз тунеле, уз путничке, већ пуних шест година године пролазе и теретни возови са опасним и запаљивим теретом. Најчешће су то нафтни деривати, течни нафтни гас, сумпорна, сирћетна и азотна киселина, вештачка ђубрива и амонијак! Стручни људи су зато јавно упозорили да може доћи до стварања експлозивних смеса у џеповима тунела, јер је течни нафтни гас тежи од ваздуха, а пошто у тунелу није обезбеђена принудна вентилација, вероватноћа експлозије у њему је већа него током вожње на отвореном. А нико никад није израчунао статику самог тунела и да ли би он издржао удар када цела композиција експлодира, као и да ли ће се тада урушити зграде изнад тунела!
И тако сам, надам се, за вас у најкраћим цртама осветлио каква је у ствари веза између судара возова и судбине нашег напаћеног града.
Али, најгоре у целој овој тужној причи је да похлепа не престаје. За исту групу узурпатора су исти нечасни урбанисти већ нацртали нови план који предвиђа даље насилно ширење метастазе зване Београд на води. А експанзији беспризорне градње смета остатак Београда и све што му се нађе на путу.
Смета му Београдски Сајам – и срушиће га, пре изградње неког новог сајма у склопу необјашњеног пројекта такозваног Еxпо 27, осмишљеног као следећа, велика, још већа, пљачка.
Смета му београдски Стари мост – и срушиће га пре изградње неког новог алтернативног моста (у помоћ су позвали Кинезе – не могу да се прегањам с народом, даћу вам стотине милиона, нацртајте и избушите и нови тунел испод Београда, али тако да баш изађе на позицију Старог моста и предвидите обавезно његово рушење).
Изградиће погрешан метро само да би прво прошао кроз њихове блокове у Београду на води.
Бетонираће, поплочавати и градити зградурине по свим преживелим парковима, парк шумама и зеленилу да би додатно унередили остатак града.
Уништиће Калемегдан да би окачили бесмислену жичару.
Бетонираће Парк Пријатељства да би подигли папрено скуп јарбол и неки идиотски панорамски точак.
Даље набрајајте сами…
Ако вас не мрзи.
Јер што би се удубљивали, кад већ тако много Београђана ћути и трпи.
А ја још само желим да додам да ће се и код нас, једном, опет, пројектовањем бавити архитекти, конструкцијом грађевинци и статичари, лечењем лекари, опсеном само мађионичари, урбанизмом (часни) урбанисти, а планове ће после квалификоване и аргументоване дискусије мењати или усвајати грађани. У том новом времену и сви незаконито и на штету јавног интереса грађени објекти, ма колико велики били, биће срушени.
Кад ће то све бити?
Кад будемо имали правну државу!
О томе ћемо, ваљда, најзад, ипак, одлучити сами, можда већ ускоро.
Марин Крешић,
архитекта и урбаниста,
Ресорни одбор за урбанизам и планирање Демократске странке