На основу увида у План генералне регулације наше престонице, могу да уочим да је исти план писан тако да се бројне намере градске власти могу наслутити из карти ,,Планирана намена површина’’ за сваку општину. Велики број планираних активности нису до краја и детаљно описани у самом тексу, колико се да приметити на картама Плана. И ту се највише примећује жеља градске власти, да једном руком отме зелену површину од Београђана, а да другом настави даљу нецивилизацијску и немарну бетонизацију и урбанизацију наше престонице. Дубљим тумачењем делује да је већина зелених површина у опасности од нестанка.
Тако се рецимо може приметити да је градска власт предвидела градњу стамбених објеката у блоковима 44, 45, 70 и 70а и ако су комшије и станари у тим блоковима прикупили 5.000 потписа и послали захтев градској власти да се такав поступак обустави. Новобеоградски блокови су иначе одувек представљали један од лепших примера очувања зелене површине у главном граду. Они су изграђени 60-их и 70-их година прошлог века и окружени су великим зеленим површинама, где и поред своје улоге оплемењивања простора са пуно бетона, имају важну естетско-еколошку улогу: врше функцију локалног парка, поправљају микроклиму, али врше и функцију простора за одмор и рекреацију. Сигуран сам да у име свих грађана који живе на том подручју, мислим када говорим, да оваква површина не сме служити за даље бетонирање и изградњу било каквих објеката, па ни стамбених. Тај део Београда мора остати погодан за исту намену као и до сада, а то јесте простор за мирну шетњу, одмор и рекреацију. Додуше, као и код осталих градских приобаља, ваљало би повећати број ђубријера, како сав отпад не би завршавао поред или у самој реци. Стазу за шетњу потребно је чешће чистити и одржавати. Након повлачења воде, често можемо приметити остатак наплавина воде (баре) у приобаљу. За то је потребно веће ангажовање служби Градске чистоће, како би стазе биле уређене и спремне за Београђане.
Такође, када је у питању општина Стари град, цео простор иза Небојшине куле ка Дунаву, у плану је да се допуни изградњом додатних спортских објеката и комплекса, спортско-рекреативне и такмичарске намене, што није приметно у тексту Плана генералне регулације Београда. Једино је приметно у ситној табели на страни бр. 322, да је у циљу спортско-рекреативне намене, планирана узурпација 4,02 хектара приобалске и зелене површине, док је за такмичарску намену предвиђено узурпирање додатних 3,75 хектара зелене површине. То обухвата читаво подручје које иде уз реку Дунав испод Калемегдана. Када се уђе дубље у тематику преуређења овог приобаља, може се приметити да је град Београд дозволио фирми Фемили спорт у власништву Срђана Ђоковића, да прошири свој спортски објекат Тениски центар Новак, у наставку СРПЦ ,,Милан Гале Мушкатировић’’ без накнаде и уз прећутну сагласност градске власти. Тако је омогућена изградња нових објеката на једној од најексклузивнијих локација у граду, показује План детаљне регулације за “линијски парк” који је усвојен крајем септембра 2021. године, а јавности представљен као “београдски зелени појас” на месту старих железничких шина од Панчевачког до Бранковог моста.
Тиме је предвиђено да се уз проширење градске парцеле на којој се налази Тениски центар Новак, изгради и 30 хиљада нових квадрата, висине до 20 метара, што представља шест-седам спратова.
Републички завод за заштиту споменика културе оценио је да предложено решење предвиђа прекомерну градњу у подручју Калемегданске тврђаве, што је неприхватљиво због нарушавања културног наслеђа, али ни ово мишљење није прихватила Комисија за планове града Београда.
Овај најстарији део Београда већ има довољно велики спортско-рекреативни центар, намењен за све рекреативце, али и такмичаре, који желе да се баве свим спортовима у хали, као и воденим спортовима. Остатак приобаљског дела је одувек служио за одмарање Београђана, уз мирне шетње поред реке, вожњу бицикала и одмор. Док ми Београђани преврћемо очима, градска напредњачка власт надаље уништава настарији приобалски део града, од којег прави нову Аду Циганлију. 25. мај мора остати нетакнут и обогаћен зеленим површинама. Никад не сме прерасти у подручје нових трансформација и предмет Весићевских и идеја одређених инвеститора. Уместо тога, потребно је преуредити бициклистичку стазу, тако да бициклисти и грађани који шетају поред реке, не долазе у прилику да се међусобно сударају. Потребно је додатно уредити расвету, како би И у вечерњим сатима видљивост била одговарајућа. То подручје, често је изложено различитим врстама отпада и градске службе за чишћење пробаља, морале би бити више ангажоване. Као И у случају приобаља у блоковима и овде је неопходно повећати број ђубријера и ангажовање служби након повлачења воде у реке. Организовати речни превоз на релацији Земун – Дорћол и тако спојити два најлепша природно заштићена речна подручја главног града.
Такође, када се прича о квалитетном развоју приобаља у главном граду, јако су битни путеви који воде ка рекама и који могу представљати велики изазов за бројне посетиоце, а посебно за особе са инвалидитетом. Људи са низом инвалидитета имају потешкоћа у приступу приобалским подручјима, кретању по зеленој површини, путевима са лабавом површином и неравном терену. Зато је неопходно у будућности креирати и створити стратегију приступа пробаљу за особе са инвалидитетом. Морамо креирати упутства према којем ће овим особама бити лакше омогућено коришћење паркинга, тоалета и рута које воде до одређених битних одредишта и знаменитости.
Примера, где Весићева градска власт не слуша струку, је много. У Крањачи, где се налази бара Рева, игнорише се став Завода за заштиту природе, који је затражио од градске власти да се то подручје сврста у јавно-зелену површину, а не да се ту гради привредно-индустријска зона. Само да подсетим да је ово подручје станиште више од 130 врста птица, укључујући строго заштићене врсте попут орла белорепана, који се храни рибом, као и видре, која се такође храни рибом из баре, а да је само подручје баре Рева уврштено у места од међунарондног значаја. Уништавањем ове зелене површине, урушава се биосистем и уништава рекреација градјана. Уместо девастирања овог подручја, предлажем да се направи такозвани “београдски дунавски парк” који ће служити за рекреацију грађана, али и да се изгради природњачки центар, са једним делом где би се деца едуковала о биљним и животињским врстама и имала своје радионице.
Угрожено је и насеље Церак виногради, које је такође проглашено за културно добро (просторна културно-историјска целина). На то је указивала ауторка ове урбанистичке целине, архитекта Миленија Марушић. Основна вредност насеља Церак Виногради јесте свеукупна интеграција природног окружења, физичке структуре и живота у њему, што је у методолошком смислу представљало новину у домаћој градитељској пракси седамдесетих година 20. века. Планирани елементи суседства, пешачке улице, усмеравање становника ка заједничким просторима (парк, јавни објекти, јавни простори) реализовани су у овом насељу на начин јединствен у нашој средини. Насеље одликује ауторска архитектура и може се упоредити са другим историјским целинама у Београду попут Косанчићевог венца и Котеж Неимара по амбијенталном карактеру, што представља основ за његову заштиту.
Када је у питању ревитализација овог предивног, али застарелог подручја Београда, већ постоји предлог Развојне стратегије реконструкције, ревитализације и модела управљања насељем Церак виногради, који је урадила и глави пројектант, арх. Миленија Марушић, у сарадњи са станарима овог дела града. Пре свега потребно је што пре снимити постојеће стање објеката и партера, да се упореде са пројектованим и да се приступи реконструкцији и ревитализацији насеља. Прво је важно обновити колски саобраћај и решити проблем са мањком паркинг места. Затим, обновити пешачке комуникације, поставити рампе за особе са инвалидитетом, да се поправе зидови, кровови, фасаде стамбених објеката.
Стратегија предвиђа и изградњу установа за дневни боравак деце и старих, православне цркве, као и велики вишенаменски центар са садржајем услуга трговине и културе неопходих насељу.
Већ свима је познато да је криминалним Планом детаљне регулације предвиђена интензивна градња и развој Макиша, који је усвојен без икакве јавне расправе. Градска власт је крајем 2020. године, ангажовала и припаднике МУП-а како би кордоном спречила незадовољство грађана. Овим Планом генералне регулације, легализован је и тај План детаљне регулације.
Прва ствар, која ће овим планом бити угрожена, јесте водоизвориште. Иако је скоро 80.000 грађана затражило референдум о урбанизацији Макишког поља, које се налази у близини Београда, а стручна јавност упозорила да би било каква градња угрозила водоизвориште главног града Србије, градска власт очигледно није намеравала ни овде да се заустави и наставила је да даље планира изградњу јефтиних станова на овој локацији. Оно што предлажем јесте здрав разум. У Београду, уместо што се девастира водоизвориште, одакле Макиш 2 прерађује воду из Саве и дистрибуира Београђанима као најчистију пијаћу воду, предлажем изградњу још најмање три фабрике за прераду воде. Свакој власти у престоници, овој, па и будућој, након борбе против аерозагађења, приоритет мора бити обезбеђивање пијаће воде за све грађане Београда, посебно у ситуацији великих климатских промена у свету. Како изгледа када се услед суше остане без воде, може се видети на примеру других општина у Србији, као што су Ариље, Горњи Милановац, Чачак, Бела Паланка, Младеновац, Лазаревац, Топола, Власотинце, који су имали велике проблеме са водоснабдевањем.
И након неколико позива властима да не уништавају шуму на Кошутњаку и након успешног спречавања грађана крајем 2020. године, да се граде стамбени објекти на Кошутњаку, градска власт је Планом генералне регулације, покушала да предвиди изградњу три кружна тока и то је сигурно представљало даљу урбанизацију и бетонизацију овог зеленог блага које имамо у главном граду. Весић и компанија и на овом примеру, пробали су да преваре Београђане.
Кошутњак је посебно зелено подручје нашег главног града. Ту се налазе два посебно уређена комплекса: Пионирски град, спортско-рекреативни центар, и Филмски град са комплексом атељеа и других објеката и уређаја за производњу филмова. Спортско-рекреативни центар „Кошутњак“ има игралишта за фудбал, атлетска такмичења, одбојку, кошарку, рукомет, пет отворених и један затворен базен. За љубитеље скијања, у Кошутњаку ради летња и зимска ски-стаза, налази се и Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду, као и седиште Републичког хидрометеоролошког завода Србије.
И самим тим, Кошутњак мора остати подручје намењено за рекреативан спорт. На том подручју потребно је додатно проширити стазе за трчање и шетњу, али и уредити постојеће стазе. Кошутњак у Београду представља централно одредиште за трчање на трим стази која се налази уз Улицу кнеза Вишеслава. На сваких 100 метара, налазиле су се справе за вежбање, које је потребно обновити, као и теретане на отвореном, које се налазе на сваких 800 метара. Целу трим стазу појачати са пиљевином ради квалитетнијег коришћења исте. Побољшати осветљење свих стаза, како би бављење спортом ноћу било додатно омогућено.
Различита удружења, грађани и стручњаци из области екологије, урбанизма, културе, туризма, сви заједно у последњих месец дана, ангажовали су се да растумаче овај План генералне регулације, који очигледно служи за даље уништавање главног града. Зар Весићу, градском већу, секретарима и одборницима СНС у Скупштини града, није довољно што су и за ових 10 година уништили и Трг Републике и Славију и улицу Војводе Степе и Душанову и Железничку станицу, Обилићев венац и што су нас са Београдом на води задужили у наредних 100 година?!
Где се назире крај бахатости Српске напредне странке?! Колики је тај недостатак новца у њиховим џеповима, који је неопходно надокнадити из и онако празних новчаника наших суграђана. И не само Београђани, све ове узурпаторксе и милијардерске пројкте јефтине градње по Београду, цела Србија ће плаћати у наредних неколико деценија. Ово је порука и самим Београђанима, чији су протести и бунт, све учесталији. Никада се није догађало да грађани због неке случајне или намерне грешке градске власти прикупе петицију и потом одбране своја подручја становања и бивствовања, а да се нека власт ’’направи луда’’ и испочетка креира нову стратегију преваре својих грађана. Никада се раније није догађало, да нека градска власт толико игнорише мишљење струке, која је благовремено упозоравала власт у Београду, колико штете би неки инвестициони пројекти нанели одређеним речним подручјима, зеленим површинама, културним добрима, саобраћају итд. Успели су да загаде ваздух до крајњих граница, тако да смо постали светска престоница загађења ваздуха. Ускоро ћемо остати из пијаће воде, а у плану је уништавање земље и преосталог зеленила у главном граду.
Али да се подсетимо да је Београд стари археолошки град, који је током своје дуге и бурне историје, освајан од стране 40 армија, док је 38 пута подизан из пепела. Њега су рушили и освајали и Османлије и Аустроугари и Немци и све њих је овај град преживео.
Чини се да долази време да се овај град опет пробуди и одбрани од 41 армије и да настави да се нормално развија. Грађани су по ко зна који пут успели да буду довољно гласни и снажни у својим ставовима, вероватно и због тога што их је пред изборе ’’штетно’’ утишавати. И данас смо успели да купимо још мало времена пре него што буду опет покушали да нам подвале неко следеће усвајање скројено са злонамером против грађана са само једним циљем, а то је задовољавање личних интереса одређених инвеститора и политичких кругова. Зато је време да им се таква могућност одузме, а да након 3. априла, буде створена атмосфера, у којој ћемо нормално да дискутујемо о томе какве промене у нашем главном граду желимо, како желимо да наш град изгледа и функционише, да бирамо између најбољих решења која су кројена по мери људи, по мери струке и превасходно према мери квалитног живота и потреба града као што је Београд.
Такође, овом приликом позивам градску власт да уз прихватање сугестија у вези ревизије Плана генералне регулације, такође подржи и да се читава процедура понови уз организовање јавних презентација на нивоу месних заједница, где ће грађани имати прилику да погледају и протумаче намере градске власти и да самим тим имају прилику да поднесу благовремене и квалитетне примедбе и жалбе.
Један од градитеља бедема,
Владимир Радовић