У Новом Саду су студенти урадили нешто што се у владајућој Србији сматра субверзијом. Рекли су две просте реченице. Прво, хоћемо лустрацију. Друго, хоћемо да се утврди порекло имовине. Онда су то ставили на врх свог програма, пред пуним тргом, без ватромета, али градећи поверење да то стварно желе и да су у стању то да ураде.
Нормална држава би на то реаговала другачије. Код нас је реакција стандардна, одмах се упали аларм и Он поручи да му је предлог о лустрацији “најнедемократскији” и да је покушај да буде “склоњен сваки политички противник којег не могу да победе.”
Паре још и некако можеш да прекњижиш, сакријеш, улепшаш, објасниш “тетком из Канаде”, али људи, биографије, одлуке, потписане штете и уништене институције, људска понижења…то се теже сакрива и заборавља.
Е сада долази оно најзабавније. Скупштина је 2003. године донела Закон о одговорности за кршење људских права, који је у јавности познат као Закон о лустрацији, и тај закон је престао да важи 2013. године, пошто никада није стварно заживео у пракси. Предлажем читаоцима да сами истраже које странке су биле за, а које против продужења овог закона.
Није проблем што је идеја радикална јер радика…пардон, напредњаци би требало да то воле. Проблем је што је идеја прецизна. Не можеш да се правиш да ниси разумео. Отприлике као када ухватите некога у аутобусу како извлачи новчаник из нечије торбе. Разумео си ти добро шта је, само ти се не допада што је неко викнуо: “ШТА РАДИШ ТО!”
Одатле и страх особе која држи нечији новчаник у руци, истрага ће показати порекло.
И сад једна анегдота, баш како се препричава у страначким круговима Демократа, као мала илустрација да студенти нису први дошли на ту идеју, али су можда први који немају отпор према лустрацији у сопственим редовима. Миховил Логар, тада председник Етичког одбора ДС, је више пута на Главном одбору ДС захтевао да лустрација буде део програма ДС и то толико упорно да га је тада већ бивши председник Шутановац једном прозвао “дечко који би да лустрира”. Истини за вољу са мном се расправљао око тога како се лустрација може спровести, јер нисам био сигуран да је то изводљиво без шире подршке у друштву. Данас делује да је могуће.
Ти “клинци који би да лустрирају” би било смешно, да није тачно у духу земље у којој је упорност за спровођење правила и закона третирана као карактерна мана, а не као минимум пристојности.
Да буде кристално јасно, лустрација није политички лов. Лустрација је уклањање неисправности система. Као кад ти у кући пукне цев, па се не расправљаш да ли је вода “демократска”, него затвориш вентил и мењаш инсталације. Студенти су то погодили у центар. Они не причају о освети, него о заштити државе од понављања злоупотреба.
Овде је важно да напоменем да је Демократска странка једина странка која је прошла процес интерне лустрације.
Заиста, шта смо постигли ако само заменимо тренутну власт неком другом, док се “послови” неометано настављају испод плашта демократије? Поновићу нешто што сам много пута рекао. Људи праве децу са намером да она живе у стабилној држави, без загађења, без криминала, без Јовањице, без модерног робовласништва… где деца имају перспективу.
Изгледа да студенти желе то исто.
Баш зато им треба дати подршку, али и држати их за реч. Када буде лустрације, мора да буде правно чиста, са јасним критеријумима, правом на одбрану и жалбу, и телом које стварно ради, а не постоји као украс на папиру. Један неуспех већ имамо, од 2003. до 2013, закон постоји, комисија не постоји, одговорност не постоји, а сви се после куну да “није било политичке воље”.
Студентски покрет је та политичка воља.
Ако ће Србија икад да постане земља у којој функција значи пожртвовани рад, а не плен, онда политичари морају прећи преко своје омиљене реченице: “Немој сад.” Студенти су рекли “сад” и то је, у овом тренутку, можда најопаснија и најлековитија реч у јавном простору.
И тако сам и ја сада у том аутобусу са вама, у тој земљи Србији у којој се сви возимо, и један дечко је узвикнуо: “ШТА РАДИТЕ ТО!”
Тај дечко је студент и жели да лустрира. Мислим да га морамо снажно подржати.
Председник Градског одбора Београд Демократске странке