Београдски аграр од сјаја до очаја

Београд је крајем јануара био домаћин четвртог по реду сајма пољопривреде „Агро Белграде“, који је окупио бројне и значајне пољопривредне произвођаче из Београда, Србије и региона.  На отварању је говорио и градоначелник Београда, Александар Шапић, који је том приликом изјавио да је Град Београд “у 2023. години скоро дупло повећао подстицајна средства за младе пољопривреднике, док је укупан буџет за пољопривреду повећан скоро три пута”, као и да је то још један показатељ колико ову област он и владајућа странка сматрају важном за читаво друштво.

И премда градски буџет за аграр у 2023. номинално јесте повећан у односу на претходну годину, градоначелник је пропустио да каже да више од 1/3 тог износа заправо представљају неутрошена и нераспоређена средства из претходних година, као и да у буџету није опредељено на шта ће она уопште бити потрошена, а ради се о око 285 милиона динара. Чњеница јесте и да су субвенције за пољопривредне произвођаче повећане, то је оно што је и Демократска странка тражила да се оне макар удвоструче и добро је да је градоначелник почео да слуша предлоге Демократске странке. Међутим, ове субвенције износе преко 90% распоређених средстава у аграрном буџету, што значи да ће и ове године развој пољопривреде у граду Београду готово у потпуности зависити од појединачних пољопривредних произвођача.

Другим речима, ако град Београд заиста жели да пољопривредну производњу на територији града “подигне на виши ниво како би била снажнија, конкурентнија и савременија”, што је градоначелник Шапић приликом отварања сајма такође нагласио, биће поребно да се уложе средства у решавање бројних проблема који муче бероградске пољоприврднике, те да се осмисле одговарајући програми развоја пољопривреде, а не да се само ослања на субвенционисање пољопривредних произвођача. Уосталом, ако градска власт буде следила политику из претходне године, када је пољопривредницима у привх шест месеци било исплаћено свега 4% од укупног обећаног износа субвенција за 2022, може одмах да заборави на “подизање пољопривреде на виши ниво” и себи поносно убележи још једно лажно обећање.

Пољопривредницима Београда неопходно је помоћи да конкуришу за финансијска средства  и из еврепоских фондова, да се удржују, да повећају своје прерађивачке капацитете. Град мора да се позабави изградњом атарских путева, решавањем проблема неједнаких пореских стопа на пољопривредно земљиште, да омогући локалним произвођачима првенство закупа на градским тезгама, да подржи развој женског предузетништва у пољопривреди. Ништа од тога нема ни у траговима у буџету за аграр за 2023. Штавише, будући да је Београд, поред Беча, једина европска престоница са уцртаним виноградарским рејоном на својој територији, потребно је да град издвоји и средства за развој винског туризма, односно да обележи винарије и винске путеве, да постави знакове, да изради туристичке мапе са уцртаним винаријама и на тај начин помогне и виноградаре и виноградарску производњу. Ако градоначелник Шапић не зна шта да уради са оних нераспоређених скоро 300 милиона динара, ето му неки од предлога.

Коначно, пошто на отварање агро-сајма, поред градоначелинка, ни представницима градског већа и Секретаријата за пољопривреду није било тешко да дођу, ваљда им није тешко ни да након више од пола године иницирају прву седницу Савета за привреду и пољопривреду. Све ове предлоге могли би тамо и непосредно да чују од београдских Демократа, а управо би ово тело могло да формулише и предлоге за решавање побројаних проблема.

Милан Алексић

Одборник „БеДем – Демократска странка у Скупштини града Београда

Поделите: